Beograđanka kroti bakterije

DOK prosečan čovek beži od bakterija glavom bez obzira, mlada srpska naučnica Iva Atanasković (23) ih kroti, dresira i upošljava da rade u našu korist. Zbog njenih genijalnih ideja usavršavanje joj nude širom Evrope i sveta, a čuveni Oksford i Kembridž su istovremeno poželeli da uđe baš u njihove laboratorije.

- Došla sam do zaključka da bakterije, iako su jednoćelijski organizmi, imaju veoma složene komunikacione sisteme koji im omogućuju da "razgovaraju" univerzalnim jezikom. Zanima me kako metodama genetičkog inženjerstva možemo da menjamo njihovu komunikaciju, da bismo ih uposlili da služe čoveku - pokušava ova mlada Beograđanka da na običan jezik, u razgovoru za "Novosti", "prevede" svoja dostignuća.

Sve je počelo u 1. razredu gimnazije, kada je dobila priliku da ode u Istraživačku stanicu Petnica.

- Imala sam sreću da naiđem na ljude koji su prepoznali moje ambicije i maksimalno me podržali. Uz one koji su samo malo stariji od mene, uspela sam da savladam nove metode, saznam kako se pišu naučni radovi i koncipira istraživanje. To je izuzetno iskustvo - priseća se Iva.

Studije molekularne biologije u Beogradu kasnije je završila s prosekom 10,0, a na mnogim stranim univerzitetima ponudili su joj da sada preskoči magistarske studije i odmah uradi doktorat.

- Iskreno, ne sećam se gde su me sve primili. Najzanimljivije je da su pozitivno odgovorili Oksford i Kembridž, i dodelili mi najbolje stipendije. Dilema je bila velika. Na kraju, odabrala sam Oksford. Više mi odgovara njihov program. U prvoj godini mogu da isprobam više laboratorija, dok bih na Kembridžu morala odmah da se odlučim - govori ova mlada Beograđanka.

Svoje naučne radove, Iva je radila tokom studija, ali i na letnjim praksama, širom Evrope. Istraživala je u Francuskoj, Nemačkoj, Engleskoj...

- Praktično svake godine sam birala drugu zemlju u kojoj sam sticala novo iskustvo. Poslala bih upit u one laboratorije koje bi me zanimale, a oni bi mi odgovarali ukoliko bi im se svideo moj projekat, i slali stipendije. Ako si dovoljno uporan, ništa nije nemoguće.

U Parizu je, na preporuku Petnice, bila deo tima Centra za interdiscplinarna istražvivanja koji se takmičio u oblasti sintetičke biologije gde su, koristeći znanje o genima, programirali žive organizme da rade ono što je čovek zamislio.

- Bavila sam se konstrukcijom genetički modifikovanih bakterija, tražeći nove načine za lečenje tuberkuloze, opasne bolesti koja još nije u potpunosti savladana. Odlučili smo da ukrotimo bakteriju koja inficira ćelije našeg imunskog sistema. Iskoristili smo u tu svrhu jednu drugu, "dobru" bakteriju u našim organizmu, ešerihiju koli, koju smo "nahranili" određenim genima, a ona ih prenosila u inficirane ćelije. Sve smo mogli uživo da posmatramo, jer smo bakterije koje izazivaju tuberkulozu obojili u fluorescentnu zelenu boju, a ešerihiju u crvenu. Na kraju smo prebrojali preživele. Bio je to veoma zanimljiv eksperiment, kao neka vrsta utakmice, u kojoj je naša bakterija pobedila - otkriva naša sagovornica.

Da bi se ova revolucionarna ideja primenila u kliničkoj praksi, potrebna su brojna dodatna istraživanja.

- Mi smo postavili sistem, a sada je na drugima da to razrade. Ja sam morala da se vratim kući na nastavak studija - kaže Iva.

Naša mlada naučnica je istraživanja vršila i u Evropskoj laboratoriji za molekularnu biologiji u Hajdelbergu, gde se bavila sistemskom biologijom, odnosno načinom kako da se sintetiše ogromna količina podataka koji danas naučnicima stoje na raspolaganju. Prošlog leta, istraživala je i u čuvenoj laboratoriji u kojoj su Votson i Krik na Kembridžu oktrili strukturu molekula DNK.

POVRATAK

- Volela bih da se posle doktorskih studija vratim u Srbiju. Sviđa mi se da radim u ovoj sredini. Iako nema dovoljno sredstava, ljudi se dovijaju. Sposobnost da uradim nešto uz pomoć "štapa i kanapa" mi je mnogo značila kada sam odlazila u bogatije zemlje - govori Iva.