Vojvođanske priče: “Rusanda” melem već tri veka

BILO nekad more, pa presušilo, a u Melencima ostala “Rusanda” - jedinstven prirodni dragulj banatske ravnice, najveće slano jezero u Srbiji, sa banjom koja kroz tri veka leči telo i krepi duh.

Nema sumnje da čuveno melenačko jezero potiče od Panonskog mora. To se prosuđuje po sastojcima mulja nastalog od morske faune i flore. Salinitet “Rusande” u celini je veći od prosečnog saliniteta morske vode i iznosi 40-60 odsto. Zahvaljujući tako visokom salinitetu, jezero je očuvalo čistoću. Naročito blata, koje se zbog lekovitog svojstva koristi u terapijske svrhe, kod oboljenja koštano-zglobnog sistema, degenerativnog reumatizma, kožnih i ginekoloških oboljenja.

Jezero, zapravo, predstavlja plitku, elipsoidnu depresiju zapadno od Melenaca, dužine je oko 5,5 kilometara, širine 200-600 metara i površine oko četiri kvadratna kilometra. U normalnim uslovima dubina vode u jezeru iznosi 0,5-1,5 metara, a dno je prekriveno žitkim, plavo-crvenim muljem debljine i do metar. U trenucima kada voda u sušnom periodu usahne, površina mulja se osuši i ispuca, pa jezero podseća na mesečeve kratere. A kada vodostaj poraste, pa dune banatski severac, voda u jezeru se tako zatalasa, da “Rusanda” neodoljivo podseća na more...

Sudbina Melenaca, najvećeg sela u nekadašnjoj Jugoslaviji, a danas u Srbiji, vezana je za “Rusandu”. Prvi naseljenici, koji su ovde oko 1740. pristigli iz nekoliko mesta rumunskog dela Banata, bili su razvojačeni graničari Pomoriške vojne granice. Za svoja staništa izabrali su istočne brežuljke na jezeru. Prema predanju, mesto je dobilo ime po turskoj reči melisa (melem - lek). To znači da je i za vreme Turaka lekovitost bila prepoznata, te da je ovde i pre postojalo razvijeno prirodno lečilište. Prvi pisani spomenik o bogatoj istoriji sela datira iz 1758. Napisao ga je pakrački vladika Aresnije Radivojević prilikom obilaska Temišvarske eparhije. Tada je selo nosilo naziv Šanac Melenci.

Brojne su legende vezane za jezero i njegov naziv. Po jednoj je devojka Roksanda u njemu izgubila verenički prsten i dok ga je tražila, izlečila je i bolne zglobove. U drugoj, guščarici su bežale guske na drugu obalu, a ona je išla po njih kroz jezero i usput izlečila reumatizam. Sačuvana je i verzija o deranu po imenu Steva Rus, koji je uz jezero čuvao svinje. Leti, kada se “upali” banatska ravnica, svinje su se kaljužale u vodi i nikako nisu htele da napuste jezero. Steva je morao da gaca po mulju i bičem ih isteruje, a onda je primetio da mu je nestala šuga sa noge!

- Melenački paroh Nikola Bibić i njegova sestra takođe su oboleli od šuge, pa se, kao Steva Rus, izlečili blatom iz jezera... Srećna je bila ta okolnost što je to bio pop... Kao pismen i napredan čovek 1866. godine, direkt u Beč, poslao je blato i vodu na analizu. Nije dugo čekao odgovor - profesor dr A. Šnajder, sa Carske akademije “Josif”, potvrdio je lekovitost. Uz konstataciju da jezerski pelioid iz “Rusande” nimalo ne zaostaje za tadašnjim najčuvenijim carskim banjama “Francesbad” i “Marijenbad” - piše pasionirani istraživač prošlosti Banata profesor Veselin Lazić.

Godinu dana kasnije, u Melencima je izgrađeno prvo drveno kupatilo. I, 20. maja 1867, pod nazivom “Banja Rusanda”, zvanično je počela sa radom ustanova koja je lečila “na suncu, u vodi i sa mineralnim blatom”. Od samog početka, potvrđene su čudotvorne mogućnosti “Rusande”. Sačuvan je zapis crkvenog odbora iz Melenaca kako je meštanin Milan Ranisavljev na štakama išao, pa se jezerskim blatom i kupanjem u vodi izlečio...

- Visok vodostaj, međutim, 1875. potpuno je uništio drveno kupatilo. Tada opet dolazi do izražaja pronicljivost popa Bibića - ističe profesor Lazić.

Svoju bogatu kumu i uglednu meštanku Anu Klajić, naime, Bibić je uspeo da nagovori da u spomen na dva odrasla umrla sina i supruga Josifa crkvi zavešta sredstva, od kojih je sagrađena nova banja na severnoj obali jezera, gde je i danas. U sačuvanom zapisniku sa sednice crkvenog odbora iz 1877, vidi se da je gospođa Klajić zaveštala 20.000 forinti. Od tog novca podignuta je zgrada kupališta sa 20 kabina. Kupalište, koje je izgrađeno i s dozvolom počelo da radi 1878, dugo je krasila ploča na kojoj je pisalo “Bolnom čovečanstvu, a u korist melenačke Srpske pravoslavne crkve - Josif i Ana Klajić”. Već 1904. “Rusanda” je imala četiri moderna hotela sa 74 sobe.

Kupatilo koje je podigla Ana Klajić preuređeno je 1927, a prošireno 1931. Razvojem, banja je stimulativno delovala na čitavo naselje. U letnjem periodu 1930. goste je u “Rusandu” dovozilo desetak vozova dnevno, autobusi, i više od 20 sezonskih fijakerista! Banja je postala ne samo lečilište, već centar kulturnog života.

Od 1938. banja je imala električnu centralu koja je radila uveče da bi osvetljivala ulice i kuće. Tada se ovde lečilo oko 2.500 bolesnika godišnje. Stalno se povećavao i broj gostiju iz inostranstva. Dva lekara, sa diplomama iz Beča i Pešte, brinula su o zdravstvenom stanju gostiju i njihovom lečenju.

Šezdesetih godina 20. veka, Banja “Rusanda” postaje zdravstvena ustanova, tj. Specijalna bolnica za lečenje paraplegija i hemiplegija. Početkom 1959. otvoreno je Odeljenje za rehabilitaciju i Banja ubrzo prerasta u Centar za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i prevenciju invalidnosti. Danas je Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Rusanda”.

DOBROTVORKA Ana Klajić imala je veliki uticaj na muzički i kulturni život Melenaca na kraju 19. veka. Svake godine, povodom svog rođendana, organizovala je muzičke i pozorišne svečanosti pod imenom “Ana balovi”. Gostovali su najpoznatiji pevači, kompozitori i horovi toga doba. Poput Stevana Deskaševa, operskog pevača iz Graca i Zagreba, najpoznatiji bas toga vremena Žarko Savić, Beogradsko pevačko društvo sa Stevanom Mokranjcem, hor “Obilić” sa Josifom Marinkovićem. A najčešći gosti bili su članovi velikokikindskog hora “Gusle”. Kada je 1899. ovde gostovalo najstarije Srpsko pevačko društvo iz Pančeva, Melenčani su ih na železničkoj stanici dočekali sa 59 karuca!

U OKVIRU banjskog kompleksa nalazi se veliki park, jedina šumolika površina u srednjem Banatu. Zajedno sa jezerom proglašen je za park prirode i stavljen pod zaštitu države. Uprava Dunavske banovine odlukom iz 1932. dozvolila je žiteljima Melenaca (starijim od 15 godina) slobodan ulaz u park, izuzev posle podne, u nedeljene i praznične dane. Prethodno se dugo plaćala karta za ulaz...

NEZAOBILAZNA svatovska pesma u Banatu “Tera Lenka Riđu i Zelenka” nastala je u “Rusandi”! Očni lekar i kompozitor Jovan Popović, gost banje, posle večere, šetao je redovno do centra Melenaca. I, u povratku sretao stamenu ženu koja je vešto upravljala kolima u koja su bila upregnuta dva lepo negovana konja - Riđa i Zelenko. Jednom je zaustavi, popriča s njom, zapita je na kraju razgovora za ime, a ona reče da se zove Lenka. I, tako nastade čuvena pesma - otkriva u spisima “Tamo-amo po Banatu” Dejan Bošnjak.