Gromovi opet od Svetog Ilije

GROMOVI nam prete i u avgustu, a prvi sledeći potresi sa neba stižu već za Svetog Iliju, 2. avgusta. Grmljavina se tu neće zaustaviti, pa, kako za "Novosti" najavljuju meteorolozi munje će parati nebo i 8, 11. i 19. avgusta, kada će Srbiju najverovatnije zahvatiti i jače vremenske nepogode.

Po rečima Branka Sparavala iz "Meteosa", na našem prostoru, grmljavina sa udarima groma ima najviše na kraju proleća i početkom i sredinom leta.

- Ne zna se tačan broj udara gromova u toku godine, ali je to sigurno više stotina hiljada - kaže Sparavalo. - Srećom, manji broj udari u ljude ili neposrednu blizinu ljudi. Svake godine, inače od udara groma pogine u proseku 10 ljudi, a više njih bude teško povređeno. Od maja do prve polovine avgusta udarni je talas za padavine praćene grmljavinom. Krajem leta se postepeno smanjuje broj dana sa nepogodama i udarima groma.

I u narodu postoje verovanja koje vremenske prilike povezuju sa određenim datumima. Tako se po pravilu za Svetog Iliju - Gromovnika, tradicionalno očekuju munje i gromovi. Slična pojava je i za Vrbicu, kada će, veruje se, "od deset slučajeva u osam biti promenljivo vreme".

Kako kaže prognostičar Branko Bjelić iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda, početak avgusta je karakterističan za padavine sa grmljavinom.

- Prvog avgusta po podne i u prelazu na 2. Srbiju očekuje prolazno naoblačenje, a zatim i pljuskovi sa grmljavinom - kaže nam Bjelić. - Najviše dnevne temperature biće od 32 do 36 stepeni. Od srede se očekuje stabilizacija vremena i temperature od 27 do 31 stepen. U planinskim predelima moguć je tokom dana razvoj oblačnosti, a uveče kratkotrajni pljuskovi sa grmljavinom.

Kako naš sagovornik kaže, do 7. avgusta živa u termometru će se zadržati na 30. podeoku. I u narednih sedam dana biće u granicama proseka, sem na jugoistoku gde će preći prosečne vrednosti i dosegnuti do 35. stepena.

- Do kraja druge dekade avgusta zadržaće se temperatura u granicama proseka, a samo na severnoj polovini zemlje će biti iznad proseka, dok će na jugu biti od 28 do 33 celzijusa - kaže Bjelić.

Načelnik Odeljenja za monitoring klime i klimatske prognoze RHMZ Jasminka Smailagić kaže da se u našoj zemlji godišnji broj dana sa nepogodama uglavnom smanjuje od Severa ka Jugu iod Zapada ka Istoku.

- To upućuje da nepogode zavise od prolaska ciklona - objašnjava Smailagić. - Grmljavina se retko beleži u zimskom delu godine, a dosta je retka njena pojava i u prelaznim godišnjim dobima, naročito u jesen. Grmljavina se najčešće javlja tokom juna, jula i avgusta. Procenjuje se da je na Zemlji neprekidno aktivno oko 2.000 munja, koje proizvode stotinak pražnjenja svake sekunde.

VLAGA PRIVLAČI GROM

PREMA rečima načelnice Odeljenja za monitoring klime i klimatske prognoze RHMZ Jasminke Smailagić, broj uzastopnih udara u jednom gromu može da iznose i više od 20, a najčešći je od 3 do 5.

- Ceo proces se odvija u vremenu od oko 100 milisekundi, a ponekad traje i čitavu sekundu. Svaki udar groma ima svoje prethodno pražnjenje koje se naziva traser. Tačka u koju će grom da udari nije ničim određena u početku kretanja trasera, već na kraju puta, kada se traser približi zemlji na oko stotinak metara. Neka istraživanja pokazuju da vlažno tlo može biti "privlačno" za udar groma - zaključuje Smailagićeva.