MEŠTANI STAROG GRACKA: Gledamo u Boga i Srbiju!

DOSTA se zla u našem selu dogodilo od 1999. godine do sada. Zbog toga nas je danas upola manje. Ostalo je svega pedesetak domaćinstava, a bilo ih je barem tri puta više - priča Jovan Matović, meštanin Starog Gracka, sela stradalnika kod Lipljana, koji ne krivi susede koji su napustili svoje domove. Kaže da je posle ubistva četrnaest žetelaca 23. jula 1999. godine i martovskog pogroma 2004. godine otišlo više od polovine meštana.

Nisu mogli da podnesu strah i neizvesnost, dok je nedostatak posla dodatno uticao na odlazak mladih. Razume, kaže, i one koji su ostali. Iako možda nisu morali, oni žele da sačuvaju ognjišta, svoja imanja, grobove svoje.

- Nažalost, srpska imanja se prodaju, a Albanci, kojih do 1999. gotovo nije bilo u selu, sada su čak brojniji od Srba. Grade velelepne kuće, a mi kao da tavorimo. Većina meštana je nezaposlena, a primanja koja dobijamo na ime pomoći, dečjih dodataka ili penzija iz Srbije koristimo uglavnom za preživljavanje - priča sredovečna žena. - Ima u selu pametne dece, ali njihove porodice nisu u stanju da ih pošalju na studije. Ipak, koliko god da je teško svima, najteže je nama - porodicama ubijenih žetelaca! Nama je dvadesetak dece ostalo bez očeva.

Ivani Živić (20) dželati su ubili oca i strica. Ona je tada imala tri godine.

- Ma zavili su nas u crno. A Albanci nadomak Starog Gracka sve više i više grade. Kao da žele da izmene i geografiju i pejzaže da ih ne podseća na srpsku zemlju i njihov zločin na našoj njivi. Bazeni, velelepni hoteli, tržni centri niču ovde u kraju odakle su nas istrebili.

Dragan Odalović izašao je na grob sina jedinca Andrije, tek svršenog studenta Ekonomskog fakulteta, koji se našao sa žeteocima na njivi.

- Opasno je ovde ići i na srpsko groblje jer nam postavljaju mine. Na zadušnice kada idemo, pazimo na svaki korak. Mi ćemo opstati na svom baš zbog ovih grobova.

Minulih sedamnaest godina bilo je teško, preteško.

Pričali smo i sa sveštenikom Srđanom Stankovićem, koji je služio parastos ubijenim žeteocima.

On je rekao da žrtve ubijenih žetelaca izazivaju divljenje i poštovanje. Da će njihova smrt i uzdizanje doneti novu nadu i svetliju budućnost ovom prostoru.

- Život ovde teče svaki dan. Naše nesreće Srbija se seti o parostosu - pričala je žena kojoj su supruga i devera ubili na njivi. Iza njih je ostalo sedmoro nejači. Sada su mladići i devojke. - Hoće li Srbija ispuniti obećanje da ih iškoluje na fakultetima - pitala nas je ova žena...

KOSOVSKA POLICIJA NIJE OTKRILA KO JE PUCAO NA SRBE U BINČU: UMESTO ZAŠTITE - RAFALI

- DA su Srbi U Binču, na koje je pucano prekjuče dok su uoči srkvene slave kosili travu u porti Manastira Svetog arhangela Mihaila i Gavrila, dobili policijsku zaštitu, Albanci se ne bi usudili da pucaju - ovo je za "Novosti" rekao Srećko Spasić, predsednik Opštine Klokot, reagujući na napad koji se dogodio u subotu.

U napadu na Srbe, srećom, niko nije povređen, a po rečima Ismeta Hašanija, portparola kosovske policije, policija traga za napadačima.

Srbi nisu bili voljni mnogo da pričaju o poslednjoj nevolji koja ih je zadesila u Binču. Sve se dogodilo u dane kada se u obližnjem Starom Gracku obeležavala smrt 14 žetelaca. I tada, pre 17 godina, žeteoci su tražili zaštitu Kfora da izađu u polje, ali su ih Britanci odbili. I za počiniocima tog zločina se traga. U Binču saznajemo da su se rafali čuli iz jedne od obližnjih kuća. Policija ispituje...