Nemanjići se kupali u saunama

NOVOBRDSKU tvrđavu nisu gradili ni Rimljani, ni Vizantijci, nisu ni Sasi, a ni dubrovački trgovci. Podigli su je srpski vladari iz dinastije Nemanjića. Naučni dokazi za to su dovoljno jaki. Vodeći grad srednjovekovne Srbije podignut je početkom 14. veka, u doba kralja Milutina.

Do ovih saznanja došao je dr Marko Popović, naučni savetnik Arheološkog instituta u Beogradu, tokom istraživanja i konzervatorskih radova, koji su na ovom lokalitetu na Kosovu i Metohiji, počeli sredinom jula 2015, a nastavljeni u maju ove godine.

Tvrđava je radnike dočekala skoro potpuno zatrpana. Njih sedamdesetak svakodnevno je raščišćavalo šut oko i unutar tvrđave. Ispod šuta izranjali su izuzetni objekti, od kojih su najznačajniji crkva, podignuta u prvoj polovini 14. veka i parno kupatilo.

- Bedemi su bili pokriveni šutom - govori arhitekta Slobodan Radovanović, rukovodilac radova koje izvodi preduzeće "Koto" iz Beograda. - Na pojedinim mestima nasipi su bili visoki sedam metara. Bio je to veliki posao.

Ispod ogromnih nasipa kamena, koji je trebalo izneti kroz jednu kapiju široku nešto više od metar, pojavili su se zasuti ostaci građevina.

- Unutar bedema otkrivene su tri zgrade - otkriva Marko Popović. - Jedna je sasvim sigurno bila palata u kojoj je stolovao vojvoda koga je postavljao srpski kralj. On je upravljao Novim Brdom i svim njegovim resursima. Položaj vojvode Novog Brda u srpskoj državi bio je veoma važan. Druge dve zgrade najverovatnije su služile za smeštaj vojske i administracije.

Otkriće male crkve unutar zidina tvrđave predstavljalo je veliko iznenađenje za istraživače.

- U gradu je ranije otkriveno nekoliko crkava, pa nismo očekivali da u tvrđavi pronađemo još jednu - priča Popović. - Crkva je kasnije dograđena, a podignute su i dve velike cisterne. Tvrđava se nalazi na brdu i bilo je važno da se obezbede dovoljne količine vode. Otkriveno je i malo toplo kupatilo, svojevrsna sauna, koja je izuzetno dobro sačuvana. Objekti takvog tipa postojali su u doba antike i Vizantije, ali na našim prostorima skoro da ih nije bilo. Bili su turski amami, ali do sada nismo imali saunu odnosno nijedan objekat sa zidnim i podnim grejanjem, pa ovo otkriće pomera naša viđenja života u srednjem veku.

Zamišljeno je da se bedemi obnove do sačuvane visine.

- Zatekli smo čudnu situaciju. Bedemi su se rušili, ali samo sa lica. Sredina zidne mase je ostajala - objašnjava Radovanović. - Bedeme šest kula obnovili smo do visine od šest do osam metara. To je bio ogroman posao. Ugrađeno je 2.000 metara kubnih kamena. Silueta citadele se promenila. Dosta toga je urađeno, ostali su još završni radovi. Očekujemo da ćemo ih uskoro nastaviti.

Radovi na Citadeli se privode kraju, a u zoni severnog bedema i kule osam u toku su istraživanja terena. Ekipa slikara-konzervatora restaurira fragmente fresaka koje su otkrivene u proskomidiji crkve.

Projekat obnove finansira Evropska unija, preko Uneska. Radove izvodi beogradska firma "Koto", koja je ovaj posao dobila na međunarodnom tenderu. Za vraćanje starog sjaja, na koji se dugo čekalo, izdvojeno je 1,5 miliona dolara.

KOMUNISTI PREKINULI RADOVE

NOVO Brdo je ostalo nedovoljno istraženo - kaže Popović. - Istraživanja su počela pedesetih godina proteklog veka, ali su ubrzo prekinuta. Oblasni komitet komunističke partije u Prištini insistirao je da se ona zaustave. Smatralo se to velikom srpskom akcijom. Ni u vreme režima Slobodana Miloševića nije postojala volja da se na Novom Brdu nešto uradi. I tek sad, otvorile su se nove mogućnosti za istraživanje.