Doktor Luj se vraća u Šabac

ŠABAC je u Prvom ratu bio grad koji je najviše stradao.Srušen je do temelja 1914, a hiljade njegovih žitelja su pobili Austrougari koji su u varoš ušli, od tadašnjeg rimskog poglavara pape Pija 10. - "razrešeni" greha. I 1915. je bilo isto. Novo stradanje. Popis kaže da je grad koji je 1910. imao 11.541 imao stanovnika 1916. samo njih 4.823. Posle rata, mnogi izbegli Šapčani nikada se nisu vratili, i zato je malo pisanih svedočanstava i hronika toga vremena. Kada smo prošle godine u Parizu pronašli knjigu francuskog doktora Luja Tomsona "Povlačenje iz Srbije" štampanu 1916, nismo se dvoumili da li da je štampamo 100 godina kasnije.

Ovako priča Branislav Stanković, kustos Narodnog muzeja u gradu na Savi, koji podseća da je mačvanska varoš imala zlu sreću i u srpskim ustancima i u potonjim svetskim ratovima. O Prvom ratu svedočenja su ostavili uglavnom stranci. Američki novinar Džon Rid, švajcarski kriminolog Arčibald Rajs, ali i Srbin fotograf Rista Marjanović, proslavljeni dopisnik "Njujork heralda" iz Pariza. Rista je bio Šapčanin koji se odazvao pozivu da se brani zemlja još 1912. Njegove fotografije razorenog Šapca, ali i bitke na Ceru i Gučevu, najupečatljiviji su dokazi o stradanjima u ovom kraju.

- Obeležavajući 100 godina od Velikog rata, tragali smo za zapisima koji se mogu naći o tom vremenu a dotiču se našeg grada - nastavlja Stanković. - U Parizu, kod Milisava Ivaniševića, našeg čoveka koji pet decenija sakuplja i prevodi baš sve što može da nađe o Srbiji a što je objavljivano u Francuskoj, pronašli smo dnevnik Luja Tomsona, francuskog lekara iz Dižona, šefa civilnog saniteta za naš grad. U svojoj knjizi on je beležio svaki dan u našem gradu od aprila do decembra 1915, kada je iz albanske luke Medina isplovio za Bari. Njegovi zapisi o nama i golgoti povlačenja preko Crne Gore do Albanije predstavljaju veliku stvar za istoriju našeg grada.

Stanković priča da kod Milisava Ivaniševića u Parizu postoji najmanje pedesetak francuskih prevedenih knjiga o Prvom ratu u Srbiji za koje baš niko ne mari. Ambasador dr Dušan Tabaković, kada je čuo da Šapčani planiraju da "svog Francuza" vrate gradu na Savi, bio je oduševljen i lično je uradio recenziju. Ono što sada predstoji Narodnom muzeju jeste pronalaženje potomaka Luja L. Tomsona u Francuskoj, u nadi da će se naći makar njegova fotografija. Jer Tomson, koji je o svom trošku štampao sećanja, skroman, nije stavio svoju fotografiju u knjigu, kao što i svoju suprugu, koja je sve vreme bila s njim i zlopatila se po Srbiji, pominje samo na dva mesta. Sve ostalo je priča o Srbima i njihovom titanskom ratu sa zavojevačima.

- Nije Tomson štedeo naše ljude u svojoj knjizi, iako ih je bezmerno voleo - nastavlja Stanković. - Svojim srpskim saradnicima Dragomiru i Čiči, koji ga prate i duž povlačenja, nalazi more mana, zamera im što ga potkradaju i prodaju njegove stvari, što piju... Vadio je pištolj na njih, ali ih je nagradio divnim opisima njihove hrabrosti i požrtvovanja tokom povlačenja. O svim gradovima kroz koje se kolona iz Šapca kretala, Tomson precizno piše i primećuje mnoge naše lokalne mane i vrline. Povlačenje preko Crne Gore, saznajemo od Tomsona, nije bilo baš bez teškoća, a Crnogorci, koji su slavno izginuli na Mojkovcu, nisu bili samo heroji nego i hvalisavci, trgovci, pa i prevaranti.

Sa sobom iz Šapca, Tomson i supruga poveli su devojčicu Milicu, Srpkinjicu koja je ostala bez roditelja. Jedva su je ukrcali u italijanski brod jer Italijani tada, tokom evakuacije, nisu primali Srbe na palubu. Stanković veli da će Šabački muzej pokušati da uđe u trag i toj devojčici.

Tela ubijenih Srba u Šapcu

SRPSKI KARAKTER

Luj Tomson očigledno je bio odličan lekar, ali je bio i talentovan pisac. Primećivao je istoriju i karakterologiju Srba na poseban način - navodi Stanković, i nudi citat sa stranica u kojem je opisan detalj povlačenja preko Albanije:

"Dok mi podižemo našeg konja, drugovi nas pretiču. Jedan od tih samara se izvrnu, jedan sanduk pade, razbi se i ispadoše gusle. Podiže ih njihov vlasnik, obesi na svoja leđa i udarcem noge ćušnu sanduk u provaliju... Zar nije kao u nekoj brzoj skici, cela Srbija napustila sve, izuzev svoje tradicije i svoje prošlosti! Nemce ništa više od Turaka neće zaustaviti glas guslara, neće otrgnuti Srbima njihove uspomene i sa njima njihovo neukrotivo poverenje u budućnost."