Loviša: Profit umesto zabave

LOVNI turizam će biti zlatni majdan Srbije tek kada sadašnji volonterski pristup bude zamenjen profesionalnim, a profit postane jedina mera valjanog upravljanja lovištima - kaže, za "Novosti", Dušan Vidak, bivši direktor novosadskog "Lovotursa" i predstavnik našeg Turističkog saveza u Beču.

- U našoj zemlji sa 90 odsto lovišta volonterski gazduju lovačka društva, odnosno udruženja građana. To treba izmeniti i omogućiti da to čine mala preduzeća koja će funkcionisati na bazi profita i, naravno, zapošljavati određen broj ljudi - objašnjava Vidak, koji je danas, uz sve ostalo, i predsednik nacionalne Asocijacije za razvoj seoskog turizma.

Iako je visoka divljač, pre svega jelenska, u lovištima koja su u sastavu javnih preduzeća, u onima kojima upravaljaju lovačka društva i dalje ostaje više od 30.000 plemenitih srna i srndaća i na stotine hiljada fazana, prepelica, jarebica i drugih ptica koje strani lovci, pre svega Italijani, prosto obožavaju i ne žale da plate za njihov odstrel. Preduzeća koja bi ih preuzela, precizira Vidak, morala bi imati najmanje petoro zaposlenih: tri lovočuvara, koji bi, zbog poznavanja terena, ujedno bili i poljočuvari, jednog administrativnog radnika i, naravno, upravnika stručno školovanog za lov i lovni turizam.

- Samo na teritoriji Vojvodine danas ima 400 lovačkih društava i nije teško izračunati da bi, kada bi gazdovanje "njihovim" lovištima preuzela ova preduzeća, posao odmah dobilo najmanje 2.000 ljudi - kaže Vidak.

Izuzetno je važno, podvlači on, što bi to bili ljudi iz sela koja odavno odumiru, a dodatni veoma važan efekat bio bi i razvoj seoskog turizma. Strani lovci, naime, gotovo bez izuzetka, žele da odsednu u privatnom smeštaju, za podneblje u koje dolaze u autentičnom ambijentu.

- To bi po selima uposlilo još mnogo ljudi i njima i državi donelo značajan dodatni prihod - veli Vidak.

* Branislav Plahćinski i Dušan Vidak u valeri za fazane

Da sve ovo nije samo lepa želja, kakvih je u pričama o razvoju srpskog turizma bezbroj, pokazuje primer "Lovoaze", deoničarskog društva koje je, zajedno sa Branislavom Plahćinskim i grupom tamošnjih lovaca, Vidak osnovao u Kulpinu, bačkom mestu sa 3.000 duša.

- Dobili smo na gazdovanje kulpinsko lovište od 3.500 hektara, gde dovodimo strane lovce, mahom iz Slovačke i Poljske, ali i iz naših urbanih sredina, pre svega iz Beograda. Mada smo tek na početku, model se pokazao kao efikasan, pa su nas za dovođenje lovaca već angažovala i druga lovačka društva iz opštine Bački Petrovac, Novog Sada i Bačke Palanke - kaže Plahćinski.

Ovakav model upravljanja, nastavlja on, podrazumeva i mnogo veću brigu o divljači koje za lovce koji stižu u Kulpin i tu ostavljaju svoj novac uvek mora biti dovoljno, ali i - investiranje. Tako je "Lovoaza" za uzgoj fazana podigla i sopstvenu valeru ili ograđeni i na odgovarajući način uređeni prostor na dva i po hektara.

- Kapacitet joj je 1.000 komada, što, zasada, zadovoljava naše potrebe, ali smo spremni da ga, ukoliko broj lovaca koji nam dolaze nastavi da raste, i povećamo - kaže Plahćinski.

ŽESTOKA KONKURENCIJA

Borba za dovođenje lovaca sa Zapada u naš deo Evrope je, kaže Plahćinski, žestoka, a kokurencija nemilosrdna.

- Mađari su, recimo, već na početku godine ponudili paket sa jednim noćenjem, dva dana lova, jednim ulovljenim srndaćem bez obzira na vrednost rogova, za svega 300 evra - objašnjava on. - To je kod nas nemoguće, pošto propisi regulišu da srndać najlošijeg kvaliteta ne može da košta ispod 100 evra.