Gase požare hladne glave

HELIKOPTERSKA jedinica srpske policije na poziv u pomoć, kreće odmah i stiže pre svih! Iz hangara na "ničijoj zemlji" u Surčinu u večitu trku s vremenom poleće petnaest iskusnih pilota. U letilicama odlaze da gase požare, tragaju za nestalim, spasavaju povređene...

Na samo nekoliko metara od aviona, koji poleću ka svim stranama sveta, iza piste na aerodromu "Nikola Tesla", smeštena je flota vazduhoplova kojom se ova jedinica MUP ponosi. Jedan do drugog, helikopteri "bel", "gazela" i "sikorski S76B", kakvog imaju samo najrazvijenije zemlje, pa i engleska kraljica. Većina je stara i po nekoliko decenija, ali o njima se pažljivo i redovno vodi briga, a servisiraju se u inostranstvu. Sa pogledom na helikoptere, dežuraju i piloti i mehaničari, njihove produžene ruke. U tri smene, 24 časa dnevno.

- Kada dobijemo poziv, treba nam dvadesetak minuta da se organizujemo i polećemo. Tri "bela" i "gazela" da izvidi situaciju. Bilo da se raširio požar, srušio avion ili su krenule poplave, poput one u Obrenovcu. Naši tereni traju i po dvadeset i više dana - objašnjava komandant Helikopterske jedinice Vladan Kosić, čovek koji je preživeo bombardovanje ovog hangara u martu 1999. godine.

Na temeljima uništenog hangara, izgrađen je novi, mada su sve letelice tada sačuvane! Samo od prilike zavisi koja od njih desetak će se vinuti u vazduh. Helikopteri, bučni i "nemirni", lete nad gradom kada sve treba da protekne u miru tokom posete stranih zvaničnika, kao u slučaju kineskog predsednika. "Prevoze" kolege iz specijalnih jedinica. Odlaze u najnepristupačnije delove Srbije koji nestaju pod vatrom.

* Deo letelica iz hangara u Surčinu

- Helikopteri prenesu tonu vode, frekventni su i za sat vremena mogu više puta da se vrate od dromadera, na primer - objašnjava komandant jedinice. - Kanaderi su za zemlje sa velikim jezerima ili morima. Mi imamo Savu i Dunav, a i u njima ima dosta balvana i granja koji mogu da naprave problem. Helikopter iz vazduha gasi požar gde vatrogasci ne mogu da priđu.

Spremni za sezonu požara. Sever im je, kažu, blizu, ali nema dela Srbije do kog ne mogu brzo da stignu. Kada je bilo potrebno, pomagali su Crnoj Gori - u požarima koji su se raširili iznad Budve i Tivta, kao i u Kolašinu i Mojkovcu. U smenama tokom letnjih meseci, piloti provode i po deset sati u vazduhu, a njihove karijere obeležile su hiljade takvih zadataka. Većina njih nekada je radila u vojsci.

- Leti se glavom - objašnjavaju piloti. - To podrazumeva dobru koordinaciju i veštinu. Nije jednostavno i iskustvo je veoma značajno. A trka sa vremenom je uvek aktuelna. Stići do povređenog, ugasiti požar...

* Komandant Vladan Kosić

Više od decenije, Helikopterska jedinica usklađuje svoj rad sa evropskim propisima iz svoje "oaze" u Surčinu. Troškovi su ogromni, a jedinica se ne oslanja na donacije.

- Upravo smo kupili dizalicu za helikopter, jer smo do sada imali samo jednu. Ta se dobro pokazala prvih dana majskih poplava kada smo izvlačili ljude sa krovova kuća. Nova ima nosivost 272 kilograma, na nju se kače nosila ili nosiva korpa. Održavanje flote helikoptera iziskuje velike troškove. Na primer, elektromotor za brisače na avionu "ab212" košta 9.000 evra! Ipak, promene su neophodne, uskoro ćemo jedini u regionu imati uređaj koji će putem signala tražiti "crnu kutiju" - najavljuje iskusni pilot Nenad Nedić.

JEDINICA SA "HILjADU RUKU"

Uz policijske poslove, u Helikopterskoj jedinici postoji školski centar za pilote i mehaničare i radionica. Osim toga, pružaju usluge u vazduhu, za snimanje, izbacivanje veterinarskih vakcina, nošenje tereta...

- Obučavali smo pilote za crnogorsku jedinicu, kao i za helikopterski servis Republike Srpske. Ovde imamo potencijal i za teorijsku i praktičnu obuku, zavisi samo od interesovanja - kažu u Helikopterskoj jedinici.

LEONID JE BIO NAŠ PRIJATELj

U helikopterskoj jedinici pamte pilota Leonida Filina koji je nedavno poginuo u Sibiru kada se srušio transportni avion "Iljušin", koji inače može da ponese 42 tone vode!

- Sa Leonidom smo u dva navrata gasili požare ovde, u istočnoj Srbiji i na Tari 2012. godine. Vatra se raširila u prečniku od sedam kilometara! Na kraju sve je dobro prošlo. Nažalost, poginuo je, što podseća koliko je posao rizičan - priča Nedić.