Život sam crta junake

MOŽETE živeti u Pančevu, a objavljivati u Sijetlu ili Njujorku. Na mojim stripovima je pisalo: mogućnosti postoje. Sami stvaramo ograničenja. Sve je moguće i treba ići kroz magloviti predeo života i verovati da je sve moguće i da sve zavisi od nas.

Saša Rakezić, poznat po pseudonimu Aleksandar Zograf, ova razmišljanja potvrdio je svojim profesionalnim životom. Jedan od naših najpoznatijih strip-crtača, sa velikim ugledom širom sveta, odabrao je da putuje i da se vrati kući. U njegovo Pančevo.

- Ovde se osećam prilično komforno - govori nam Zograf. - Važno je da ljudi u svojoj sredini budu aktivni i učine nešto za nju. Pored svog rada na stripu, aktivan sam i kao organizator dešavanja povezanih sa ovim medijem. Bilo mi je zanimljivije da u Pančevo dovedem svetske majstore stripa nego da predstavim svoj rad. Da to bude sredina u koju će ljudi dolaziti. To je moj način da uzvratim gradu u kojem sam rođen.

Ušli smo u Zografov svet. Na radnom stolu stranica nezavršenog stripa. Uz nju su olovka i četkica. Na zidovima uramljeni stripovi. Njegovi i njegovih idola iz mladosti. Na mestu za “singericu”, stoji pisaća mašina. Uspomena iskusnog novinara. Nedaleko moderan kompjuter svedočanstvo ovog vremena. Na policama pažljivo izabrane knjige.

- Crtam od jutra do mraka - kaže on. - Ali to ne znači da sve vreme sedim za stolom i crtam. Tragam za novim temama, čitam. Uvek pišem scenarije za svoje stripove, što je posledica mog novinarskog rada.

Zograf priznaje da mu je teško da razgraniči šta je starije - njegov život ili njegovo crtanje. Seća se da je crtao od kako zna za sebe. Još kao dete upijao je tuđe stripove i stvarao svoje. Ali prvi put se izjasnio kao strip-crtač tek na poslednjem popisu stanovništva. Do tada je za sebe govorio da je novinar ili dizajner.

- Posle toliko decenija rada shvatio sam da ne mogu da budem ništa drugo nego strip-crtač - govori Zograf. - Ono što mi je bilo zadovoljstvo i jedna od životnih opsesija pretvorio sam i u zanimanje. Organizovao sam se tako da se moj život nadovezuje na rad na stripu.

Zograf dosta putuje. Ima izložbe ili gostuje na međunarodnim festivalima. Često predstavlja svoj rad. Knjige su mu objavljene u više zemalja, a izdavač “Rende” je kod nas objavio njegovo “Zlato na Mesecu”. Putovanje iskoristi da bi pronašao nešto zanimljivo i to pretvorio u strip.

- Često idem u mala, na prvi pogled nezanimljiva mesta - veli Zograf. - Pre nekoliko godina posetio sam selo Gaj, ovde u Banatu. Tamo sam pronašao veliku farmu mangulica. Svinje su puštene da budu na slobodi. Bio je to fantastičan doživljaj. Prvi put sam video srećne svinje. Imale su čak i vođu čopora. Najvećeg i najsnažnijeg mužjaka, koji mi je odmah pokazao da sam na njegovoj teritoriji. Pronašao sam priču. Ne morate da odete mnogo daleko, da se nađe dobar scenario koji je život napisao. Tražim priče iz svakodnevnog života. Scenarija koja je život napisao su najsnažnija.

Odlazak na pančevački buvljak za Zografa je poseban ritual.

- Pijace su jedno važno mesto komunikacije među ljudima - priča on. - Mnogo toga što bi pod normalnim okolnostima nestalo na takvim mestima može da se nađe. Čini mi se, pošto je kod nas teška situacija sa muzejima i arhivima, da je buvlja pijaca prirodan način da se nadomesti nedostatak dostupnosti izučavanja prošlosti.

Pre stripa, Saša Rakezić se profesionalno bavio novinarstvom. Činilo mu se da će ceo život da provede pišući članke. A onda je krenuo da eksperimentiše sa stripom i smislio pseudonim Aleksandar Zograf.

- Pomalo sam zažalio što sam uzeo pseudonim, jer mi je zakomplikovao situaciju u mnogim prilikama. Nikad ne znam da li će neko od organizatora izložbe da pogreši kad rezerviše hotel - priča on. - Pseudonim sam smislio da zavaram urednike. Znao sam da mi neće dati da u istom broju objavim strip i tekst. Reći će: “Šta sad, pola broja tebi”. Smislio sam pseudonim, a kad su urednici shvatili o čemu se radi, već je bilo kasno da se menja.

Novinarstvo i crtanje stripova u Srbiji Zograf smatra teškim, ali i zaludnim zanimanjima.

- Zahtevaju puno energije, loše su plaćeni i neprimećeni od šire zajednice - primećuje Saša. - Ta dva autsajderska posla sam prigrlio u svom životu. Novinarstvo smatram za važan društveni posao. Ukoliko nemate dobro novinarstvo, ne promišljate dovoljno. Strip je isto tako kod nas skrajnut u stranu. Mala smo zemlja i ne postoji više jaka tradicija kupovanja stripova. Promenilo se vreme.

KARIKATURA SKRAJNUTA

- Karikatura i strip su srodni mediji. Iako me je interesovala, nikad nisam radio karikaturu - navodi Zograf.

- Karikatura zahteva neku vrstu podrške. Ukoliko imate otvoren prostor u medijima, imaćete dobru karikaturu. Dok je to postojalo, imali smo scenu sa zanimljivim autorskim ličnostima. Kako se taj prostor smanjio, tako je naša pažnja pomerena ka drugim stvarima.