Izložba u Kanadi: Tajanstveni dodir zavičajne stope

BIO je pravi praznik za naše ljude u Vindzoru, u Kanadi, kada im je sa slikama starog kraja u goste doputovala Sunčica Marković.

Na platnima je donela boju, miris zrelog žita i tek pokošenih livada... zvonjavu crkvenih tornjeva, nepregledna polja kukuruza, visokih, a u slikama večnih stabljika. Donela je i plavetnilo neba pod kojim su rasli i modrinu rajskog Dunava i sunce Stare planine.

Čudesne krajolike Srbije spojila je sa pejzažima Republike Srpske. Pokazala im je kako i sada vri vrelo Bosne, da je Drina još “reka zelena”, a Trebišnjica nepresušna, između kamenja, odoleva svakojakom vremenu, kao i - Hercegovci. Zašto? Zato što je Sunčica kao dete izbegla poslednjim avionom iz Sarajeva.

Poseban dan, uoči proteklog vikenda, za Srbe nikad neotkinute od matice bilo je otvaranje ove izložbe u Muzeju srpske kulture, pretesnom da odjednom primi sve koji su želeli da u slikama Sunčice Marković prepoznaju parče zavičaja. Da u tajanstvenom dodiru sa imaginarnom zavičajnom stopom vrate uspomene, zagreju srca, puste suzu, jer je lakše.

- Zaista je bio lep, i nekako svečan taj dan - prenosi nam utiske Sunčica Marković. - Shvatila sam koliko našim ljudima nedostaju susreti sa deonicama njihovih dalekih drvoreda i pejzaža koje su poneli u sećanjima, a u kojima se prepoznaju i ćuteći sanjaju svoje snove. Izdaleka i izbliza, u isti mah.

O slikarstvu ove devojke u kratkoj besedi upućenoj zemljacim dr Draško Ređep je napisao, nazivajući njen put u umetnost “čežnjom za vertikalama”:

- Može se nekom učiniti slikarstvo Markovićeve nalik na oazu. Na ostrvo, možda. Ali, to nije ostrvo koje postoji samo zato da bismo otplovili sa njegovih obala. Ne, ovde se radi o trajanju samom.

Dete iz porodice umetnika, Sunčica nije slutila da će u čežnji za vertikalama i beskrajnim horizontalama naći spoj u ostvarenju sna. Diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (Odsek slikarstvo, 2006. godine). Svoja ulja na platnu predstavljala je na samostalnim izložbama, ali i na mnogim zajedničkim sa kolegama od kojih je učila i koje je učila. Bila redovna u brojnim likovnim kolonijama. Dobila je više priznanja i nagrada u Srbiji.

- Kad nešto voliš i kad si posvećen, a talenat iz nasleđa ti u tome pomogne, onda ideš dalje. Put te sam vodi - kaže nam.

Uskoro, posle Vindzora, Sunčica Marković će sa svojim slikama u Švedsku. Za mladost je svaka daljina blizu. Kad znaš put.

* Imaginarne stope dalekog kraja na platnima devojke iz Novog Sada

DIZAJN NAKITA I NAMEŠTAJA

Sunčica Marković ovladala je i tehnikom ikonopisanja, dokazala se i u primenjenoj umetnosti, dizajnu nameštaja i nakita. Nekoliko godina bila je profesor likovne kulture. Kaže da je sa decom lepo raditi, ali nju, kao i njene slike, “ne drži mesto”. Sada je u Kulturnom centru Novog Sada zadužena za organizaciju novosadskih kulturnih manifestacija. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije.