Neko prsten, neko tabakeru

U PRASKOZORJE 29. maja, po starom kalendaru, 1903. godine, u tri sata i pedeset minuta, okončan je život kralja Aleksandra i kraljice Drage Obrenović. Kraljevski par je ubijen u konaku, kraj novoga dvora. Ovo zdanje, koje je kupio proterani knez Aleksandar Karađorđević 1842. godine od Stojana Simića, u to doba najbogatijeg čoveka u Srbiji, decenijama potom biće stalno prebivalište vladara iz dinastije Obrenović i "gnezdo svih političkih obrta u Srbiji". Novi dvor, inače, za vreme kralja Milana i kralja Aleksandra služio je samo za svečanosti i zabave.

Igrom slučaja, a ne simboličnom idejom zaverenika, ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage dogodilo se na isti dan kada je trideset i pet godina ranije, 1868. godine, u Košutnjaku ubijen knez Mihailo Obrenović. Mnogo je istorijskih izvora koji ukazuju na to da je dinastija Karađorđević umešala prste, direktno ili indirektno, u Mihailovo, kao i u Aleksandrovo uklanjanje. A i u srpskom narodu se to tumačilo kao vraćanje "duga" za Karađorđevo ubistvo u Radovanjskom lugu, kada je "kum preko kuma skratio kuma za glavu i isporučio je u Stambol".

DESETAK minuta posle ispaljenih hitaca na Aleksandra i Dragu, jedan stranac saznaje za ubistvo. Bio je to austrougarski poslanik u Beogradu Konstantin Dumba. U pratnji vojnog atašea, majora Pomijankovskog, odmah kreće ka dvoru i uspeva da prođe kroz kordon vojske i da uđe u zgradu konaka.

U smiraj tog dana, vojni ataše šalje izveštaj za Beč, u kome se kaže da red i mir vladaju u Beogradu, ali da prestonicom zato kruže najfantastičnije priče... Da su se zaverenici domogli kase dispozicionog fonda predsednika vlade generala Cincar-Markovića i novac podelili između sebe. Osim toga prisvojili su i privatnu blagajnu kralja Aleksandra, kojom je rukovao general Laza Petrović, i u kojoj se navodno nalazio i jedan ček na pola miliona franaka... U ovom diplomatsko-obaveštajnom izveštaju o Majskom prevratu istovremeno je i prvi trag da se politički i patriotski čin zaverenika u jednom trenutku pretvorio u neobuzdanu pljačku jurišnika.

Obdukcija tela kraljevskog bračnog para

- Konak je dobio izgled razbojišta i, prema rečima jednog zaverenika jurišnika, ličio je "na polje zasađeno krompirima". A da on dobije takav izgled, umnogome su doprineli oficiri koji su hteli da se domognu kakve vredne stvari. Plen pljačkaša bila je čak i intimna garderoba kraljice Drage! - piše i Vasa Kazamirović u knjizi "Crna ruka".

Već oko podneva, posle krvavog pira, Beogradom se, od uva do uva, pričalo šta je sve izneseno iz konaka. Pojedini oficiri zaverenici sami su se razmetali po kafanama pokazujući ono što su opljačkali. Jedan poručnik je već sutradan pokazivao na svakom koraku prsten na svojoj ruci i govorio kako ga je uzeo "za uspomenu na kraljicu Dragu". U brošuri "Milan J. Novaković na sudu" ostalo je zapisano svedočenje poručnika Trifunaca posle prevrata: "Jest, vala, neko sat, neko prsten, neko muštiklu, neko tabakeru..."

BEOGRADSKOM čaršijom širila se priča da je iz džepa prvog kraljevog ađutanta, generala Laze Petrovića, koji je ubijen te noći, nestao zlatan sat. Istu sudbinu doživeo je i jedan zaverenik, pukovnik Naumović, koji je greškom ubijen, jer su na njega naleteli oficiri koji nisu znali za njegovu ulogu. Mrtvog su ga opljačkali i odneli časovnik i revolver. Pričalo se da je kraljeve omiljene puške odneo poručnik Velimir Vemić, koji je ispalio smrtonosne hice na Aleksandra i Dragu, zajedno sa kapetanom Mihailom Ristićem i kapetanom Ilijom Radivojević Čičom, i koji će 1911. godine, kad bude osnovana tajna organizacija Crna ruka, postati predsednik njene vrhovne centralne uprave.

Poslednji snimak Drage i Aleksandra iz 1903.godine

Čim se pročula vest o likvidaciji bračnog para Obrenović, u Beograd je pristiglo preko dve stotine novinara iz gotovo svih evropskih država. S dolaskom predstavnika sedme sile, kao po komandi, prestala su hvalisanja zaverenika. Njihovo ponašanje na javnim mestima je otišlo u drugu krajnost. Nisu se više busali u prsa i uzvikivali da su oni oslobodili Srbiju od "mrskog i izdajničkog kraljevskog para". Nijedan od njih nije hteo da prizna da je te noći, kada je izvršen prevrat, bio i blizu dvora, a kamoli da je nešto uzeo. Kako su oni zaćutali, tako su utihnule i priče po čaršiji. Ali ne zadugo.

POLA godine kasnije, u novembru 1904. godine, deo dragocenosti kralja Aleksandra i kraljice Drage našao se na javnoj aukciji u Londonu. Priča o ovoj prodaji u Beograd je stigla zahvaljujući austrijskoj agenciji "Politička korespondencija" iz Beča. Engleskim kolekcionarima su ponuđeni kraljeva uniforma, venčana haljina kraljice Drage, deo kraljičinog nakita, dijadema sa brilijantima koju je nosila na venčanju, zatim grivna ukrašena brilijantima i safirima koju je Draga dobila na poklon od ruskog cara. Na licitaciji u Londonu našla su se i dva kraljeva ordena: turski Orden medžedije u brilijantima i persijski Orden sunca u brilijantima.

Ova vest je probudila beogradsku čaršiju i mali broj preostalih opozicionih listova. Prvi reaguje Čedomilj Mijatović, istoričar, književnik, jedan od najaktivnijih prevodilaca sa engleskog jezika, državnik i diplomata. Potpisnik Tajne konvencije kralja Milana sa vladom Austrougarske i poslanik Kraljevine Srbije u Londonu u vreme ubistva kralja i kraljice. U listu "Štampa", 4. decembra 1904. godine, napisao je opširan članak, pogođen time što su se na aukciji u Londonu našle i lične stvari "jedne srpske kraljice". Njemu se priključuje list "Opozicija" i u tekstu pod naslovom "Komplot" piše "da su neki oficiri zaverenici sa prstiju kraljice Drage i kralja Aleksandra skidali prstenje. Pritom su kralju sečeni i prsti...".

Oficiri na beogradskim ulicama posle prevrata

MOGLO je tih dana da se sazna da nisu sve opljačkali samo oficiri zaverenici. Većina stvari je ostala na svom mestu, ali u neredu. Ali mnoge od njih biće prodavane. Tako je supruga austrougarskog poslanika kupila ormar izbušen bajonetima, za uspomenu na boravak u Beogradu ili za uspomenu na kraljicu Dragu.

Takođe, saznalo se da je iz kase kralja Aleksandra nestalo i Miroslavljevo jevanđelje. "Radničke novine" optužile su za krađu mnogo poznatih i utacajnih ličnosti. Nisu štedeli ni zaverenike, kao pukovnika Damnjana Popovića, ali ni članove Akademije nauka. Kompletan spisak dragocenosti koje su bile u dvoru poslednjeg Obrenovića nalazi se u fondu Nikole Pašića u Arhivu Srbije.

Prodaja ličnih stvari kralja Aleksandra i kraljice Drage po "belom svetu" je nastavljena. U proleće 1905. godine prodavane su na licitaciji u Beču, u zavodu "Doroteum". Posebna atrakcija za Bečlije tih dana je bila jahta "Draga", svadbeni dar beogradske opštine, koja je, naravno, prodata.

Po inostranstvu, zaostavštinu kraljice Drage prodavale su i njene sestre. List "Velika Srbija" u oktobru 1903. piše da je odlukom Starateljskog suda u Beogradu, sestrama, kao jedinim Draginim naslednicama, isplaćeno 580.000 dinara, što je onda bila poveća suma novca. Toliko je procenjeno da vredi kraljičina imovina - kuća na uglu Krunske i Resavske ulice, nakit i druge dragocenosti, gotovina i raznorazne akcije.

OSTAO DUŽAN I SEKRETARU

LIČNA imovina kralja Aleksandra nikad nije sasvim utvrđena. Međutim, vrlo brzo i efikasno je ustanovljeno koliko je dugova ostavio za sobom. Ta suma je bila tri miliona dinara. Za ondašnju Srbiju i ondašnje prilike bila je to ogromna količina novca, "tolika da se čoveku digne kosa na glavi", napisaće na jednom mestu Vasa Kazamirović. Posle ubistva Aleksandra prijavilo se 39 poverilaca. Bila su to privatna lica, Ministarstvo finansija Kraljevine Srbije, strane banke, domaće i strane firme...

Na listi poverilaca nalazio se i lični sekretar kralja Aleksandra. On je podneo hrpu računa za koje je imao dokaze da je, po nalogu kralja, plaćao svojim novcem. A sve su to bile značajne sume novca: 11.000 dinara u zlatu, preko 2.000 dinara u srebru, 3.000 austrijskih kruna...