Srpska deca pod japanskim nebom

U ZEMLjI izlazećeg Sunca prošlog vikenda zavijorila se i srpska zastava. Ponosno ju je nosila Minja Zeljković, sedamnaestogodišnja Beograđanka, na svečanosti povodom obeležavanja 84 godine postojanja Japanske vazduhoplovne akademije u Jamanašiju. Sa zastavom je lane marširala Katarina Popović, koja je rodni grad napustila pre godinu i po kada se zaputila na Daleki istok. Upornost, disciplina, rad, trud i velika odricanja su se isplatili i ona je danas stipendista ove škole. Odlično je naučila jezik, a dozvolu za letenje dobila je pre vozačke.

- Katarina je probila led. Ona je sada drugi razred, a od maja ove godine školu pohađa još četvoro učenika iz Srbije - priča Slavica Stevanović, koja je kao gostujući profesor engleskog jezika boravila nekoliko meseci u avio-akademiji. - Dvoje su ovde u Jamanašiju, drugo dvoje u kampusu Noto u Išikavi, na drugom kraju Japana. Među njima je i Petar Stanković koji trenira košarku. Sa svojih 1,90 metara među najvišim je dečacima u školi, svima je interesantan i vole ga.

Motivi odlaska na drugi kontinent su različiti. Da se nauči jezik, da se dobije dobra fizička spremnost koju pruža ova škola, želja da se izuči kaligrafija... A ono što je svakako svima bio zajednički pokretač je ljubav prema japanskoj kulturi i narodu.

- Svoju budućnost vidim u Japanu - kaže Katarina Popović.- Želim da završim vazduhoplovnu akademiju i da se ovde zaposlim.

Inače, kako kaže Slavica Stevanović, svi teže da dobiju stipendiju i da nastave ovde da studiraju, a potom i da dobiju dozvole za rad. Sportisti imaju najviše šanse.

- Znanje japanskog jezika nije uslov da se započne školovanje na akademiji - dodaje Slavica. - Japanci su oduševljeni našom decom, brzinom učenja japanskog jezika i prihvatanjem njihove kulture. Vazduhoplovna akademija može mnogo toga da pruži, ali sve zavisi od ličnih afiniteta, ambicije deteta. Japanci cene rad i trud. Neki učenici dobijaju od škole punu stipendiju, dok drugima deo troškova plaćaju roditelji.

Pilot - Katarina Popović

Japanska avijacijska akademija osnovana je 1932. godine i danas je najveća i najstarija škola specijalizovana za obučavanje vazduhoplovaca. U okviru akademije rade tri institucije: srednja škola, program dopisnih kurseva i tehnički fakultet. Akademija ima pet kampusa: Jamanaši, Noto, Čitose, Široi i Tokio, a srednjoškolsko obrazovanje je organizovano u okviru prva dva kampusa.

- Škola u Jamanašiju ima svoja pravila koja se strogo poštuju - objašnjava Stevanovićeva. - U školi ima 730 đaka, najviše je Japanaca, a ima učenika i iz Mongolije, Kine, Tajlanda, Brazila. Deca iz Srbije su prva iz Evrope koja pohađaju akademiju. Učenici žive u internatu. Mada su odvojeni od porodice, svi su se veoma brzo prilagodili. Tome sigurno doprinosi to što je sve savršeno organizovano. Deca lako prihvataju pravila, jer nema izuzetaka. Za sve važe ista pravila, i za zaposlene i za direktora. Nema protekcije, postoji pravičnost i nema povlašćenih, pa deca teže redu, radu i disciplini.

U ovoj školi deca mogu da se opredele i da osim obučavanja za avio-personal, pohađaju jezičko odeljenje, da se bave muzikom ili da budu sportisti. Šta god da izaberu, od njih se očekuje potpuna posvećenost. Oni koji odaberu sport moraju da znaju da ih čeka svakodnevni naporan trening.

- Svi su aktivni i izuzetno disciplinovani. U grupama ih ima do 45 - priča Stevanovićeva. - Nose uniforme: majica, šorts, kapa i patike, a kada su posebne prilike i bele rukavice. Ovde se ništa ne baca. Tako, mlađi učenici nasleđuju stvari od starijih i to im je čast. Poznata japanska tradicionalnost ni u avio-akademiji nije napuštena, naprotiv. Ono što se pokazalo kao dobro ne menjaju, već ga se pridržavaju i samo dopunjavaju.

Košarkaš Petar Stanković

Vazduhoplovna akademija je privatna škola i cilj im je da imaju što više đaka, ali žele kvalitetne sportiste i decu koja su spremna da uče i usavršavaju se.

- Oni sarađuju sa nekoliko srpskih škola i svake godine traže određeni profil učenika - kaže Stevanovićeva, koja će ubuduće biti most saradnje srpskih škola i japanske akademije. - Ove godine su im bile potrebne dve košarkašice, ali ih nisu našli. Umesto njih uzeli su decu za orkestar. A, sledeće godine će biti potrebni kendo sportisti.

JEDU ŽIVA JAJA

UČENICI u Vazduhoplovnoj akademiji hrane se u menzi. Mada su najzastupljenije tradicionalne namirnice i jela, kuhinja je prilagođena i inostranim đacima.

- Pirinča ima u izobilju. Krompir obično prave da bude sladak - kaže Slavica Stevanović. - Japanska deca slabo piju mleko, pa ga daju našoj ili ostalim drugarima, a interesantno je da uglavnom jedu živa jaja.

TABLA I KREDA

U nastavi se primenjuju klasične metode. Iako znaju da ih koriste, kompjutere ne upotrebljavaju. U radu se oslanjaju na tablu i kredu. Dosta vremena posvećuju na fizičkim aktivnostima. Tako, da ukoliko se neki čas gubi, to vreme se koristi za uvežbavanje marša, navijačke ili koreografije za neku drugu priliku.