U PROSEČNOM našem doživljaju Nikole Tesle javljaju se slike čoveka posvećenog nauci, samotnog osobenjaka, askete koji je dvadest časova svakodnevno provodio u laboratoriji, doslednog neženje ravnodušnog prema ženama, punog kaprica i rastrzanog raznoraznim fobijama, čoveka koji se klonio svakog društva i poput sveca cepao ugovore od milion dolara da bi umro bez imetka, bez porodice, bez ikog svog... Da li je baš bilo tako?

Pažljivom posmatraču Teslinog života, sa one strane Antlantika, ne može da promakne još jedno njegovo lice. U godinama prelaza iz 19. u 20. vek, redovni gosti hotela "Valdorf Astorija", u "Sali palmi", koja je bleštala u punom sjaju i raskoši, znali su da se svake večeri, tačno u 20 sati, pojavljivao visoki markantni gospodin. Obučen po poslednjoj modi, u smokingu "princ Albert" i s polucilindrom na glavi. Košulja, kravata i rukavice bili su od čiste bele svile. Sedeo je svaki put za istim, unapred rezervisanim stolom i večeravao sam. Oko njega je uvek bilo njegovih osamnaest salveta koje je odlagao uokolo posle upotrebe. Bio je to Nikola Tesla.

Ponekad bi mu prilazio gospodin s bradicom i cvikerom - Robert Andervud Džonson, urednik u časopisu "Senčeri magazin", ali i značajan američki pesnik. On je bio veliki obožavalac Teslinog rada i njegov odan prijatelj. Zbog Tesle je počeo da uči i srpski jezik.

Znao je da ponekad u salu za večeru hotela "Valdorf Astorija" svrati i književnik Mark Tven. I on je bio Teslin odan i pristan prijatelj.

Pokušavao je da namami naučnika da s njim krene u provod, u čuveni "Plejers klub"...

Gotovo uvek je dobijao isti odgovor:

- Ako želite da mi se pridružite u mojoj laboratoriji u ponoć, mogu da vam obećam dobru zabavu.

Tesla je često okupljao odabrano društvo da prisustvuje njegovim čudesnim eksperimentima. Pričalo se da je Nikola od Smiljana imao princip da niko ne može da dva puta vidi isti eksperiment.

OVENČAN slavom i priznanjima, početkom 1892. prihvatio je poziv Kraljevskog instituta Velike Britanije da u Londonu održi predavanje koje će završiti kao svojevrsna evropska turneja.

Kada se otisnuo preko Okeana u zimu, nije ni slutio na kakav će veličanstven prijem naići njegova predavanja u britanskoj i francuskoj prestonici. Londonske i pariske novine su s najvećim oduševljenjem pisale o njemu.

Velika Sara Bernar nije bila ravnodušna prema velikom naučniku

U Gradu svetlosti, na obali Sene, tih dana je i jedna žena osvajala Pariz, i samo je ona po popularnosti bila ravna Tesli.

Ta žena je bila božanstvena Sara Bernar. I sudbina je htela da se njih dvoje sretnu.

Njegov biograf Džon O'Nil napisao je o tome:

- Našavši se u Parizu, Tesla je s prijateljom sedeo u bašti restorana. Iznenada je naišla ljupka, divno obučena mlada žena s moderno očešljanom crvenom kosom, u kojoj je Tesla odmah prepoznao Saru Bernar, slavnu francusku glumicu. Verovatno radoznala da se suoči sa slavnim naučnikom o kome je brujao čitav Pariz, i ona je prošla sasvim blizu njegovog stola, diskretno se obazirući na to lice. Kad je promakla korak-dva, vrlo naglašeno je ispustila malu čipkanu maramicu. Tesla je u tren oka skočio, dohvatio maramicu i, držeći šešir u drugoj ruci, poklonio se duboko, pružajući maramicu lepoj tragetkinji, rekavši: - Gospođice, vaša maramica! Ne gledajući više ni za tren u njeno ljupko nasmejano lice, vratio se na mesto i nastavio razgovor o svojim ogledima, o svetskom sistemu bežičnog prenosa snage. Slavna i iskusna francuska glumica rafiniranim i provokativnim gestom htela je da skrene pažnju na sebe. Ona je, kao i čitav Pariz, dobro znala ko je Nikola Tesla. Htela je da ga upozna i napravi korak više. Manirom velike glumice, to je i učinila. Ali ni Tesla ne bi verovatno bio Tesla da je odgovorio drugačije - zabeležo je O'Nil.

MNOGE detalje iz Teslinog privatnog života rasvetliće još jedan neobično svestran biograf, a naročito njegov odnos prema ženama. To je Margaret Čejni, koja je, posle iscrpnih istraživanja, objavila biografiju "Tesla, čovek van vremena".

Lenka Dunđerski

Jedne jesenje večeri, pisala je Čejnijeva, Tesla je svratio u Leksington aveniju 327, kod svog prijatelja, već pomenutog novinara i pesnika Roberta Andervuda Džonsona, sa druženja u "Valdorf Astoriji". Domaćin ga je uzeo ispod ruke i predstavio ga visokoj, ozbiljnoj devojci, elegantno odevenoj, čiju je haljinu krasio cvetni aranžman oko vrata. Prvo što je naš stasiti Ličanin na njoj primetio, tvrdi Marget Čejni, bile su njene oči boje meda.

- Gospođica En Morgan - kazao je Džonson pri upoznavanju, dodajući: - Gospodin Nikola Tesla.

Potom je diskretno zamakao ostavljajući ih.

Klimnula je glavom i vratila se da sluša muziku.

- Tesla je bio razgaljen. Njene oči imale su istu onu neustrašivu inteligenciju kao i oči njenog oca, čuvenog bogataša Džona Pirponta Morgana. Džonson mu je rekao da je devojka zaljubljena u njega. Ako je i bilo tako, sada je ona odlučno nastojala da mu to ničim ne pokaže. Njeno držanje, naučeno u takozvanim školama za dame, impresioniralo ga je. Tako bogata a ipak tako ljupka - zapisala je Čejnijeva.

U domu Džonsonovih bila je i pijanistkinja Margerit Merington, s kojom je Tesla voleo da razgovara na druženjima kakvo je bilo te večeri u Leksington aveniji. Čejnijeva beleži i ovo:

- Recite mi, gospođice, zašto i vi ne nosite nakit kao ostali? - upitao je ne baš sasvim taktično.

- Kod mene to nije pitanje izbora, gospodine Tesla - uzvratila mu je smerno mlada pijanistkinja. - No kad bih imala dovoljno novaca da se natovarim dijamantima, smislila bih pametniji način da ga potrošim.

- Šta biste uradili u tom slučaju? - zapitao je Tesla još znatiželjnije.

- Najradije bih kupila kuću na selu, iako ne bih volela da se iselim iz predgrađa...

- Ah, gospođice Merington, kad počnem da zarađujem milione, rešiću vaš problem - uzvratio je slavni naučnik. - Kupiću kvart ovde u Njujorku i sagraditi vam vilu u centru, a zasaditi drveće okolo. Tako ćete imati svoju seosku kuću, a nećete morati da napuštate grad...

Da li na osnovu ove priče ili nekih drugih pokazatelja, docnije će nastati legenda o tome da je Margerit bila jedina žena koja je ikada dodirnula Teslu. Međutim, ne postoji nijedan relevantan zapis ili neki drugi trag o intimnosti između velikog pronalazača i pijanistkinje, ili bilo koje druge žene.

Margaret Čejni u svojoj knjizi o Tesli piše da je jedan njegov prijatelj, osoba od poverenja, tvrdio i da je En Morgan, ćerka milijardera Džona Pirponta Morgana, proganjala Teslu. Ali i u ovom slučaju nema naznaka o tome da su bili nešto više od prijatelja. Ono što spaja sudbine ovo dvoje je podatak da će i En Morgan do kraja života ostati sama. Nikad se neće udati... Da li je to samo koincidencija?

PROVODADžIJA LAZA KOSTIĆ

S KRAJA 19. veka i američki bulevarski listovi punili su svoje strane natpisima o Tesli. Ali u žiži njihovog interesovanja je bila njegova ženidba. Utrkivali su se u pronalaženju izabranice. Baš u to vreme u Njujork stiže pismo iz manastira Krušedol. Šalje ga niko drugi do pesnik Laza Kostić, i to na trogodišnjicu njihovog druženja u Beogradu i Pešti, 12. juna 1895. godine. Laza poručuje prijatelju: - Hoću da Vas oženim! A o devojci piše: "...Ona je dosad odbila čitavu vojsku prosaca. Roditelji se zabrinuli: ima 24 godine - al' ne biste joj dali više od 20. Otac je moj najbolji prijatelj, te sam dakako prijatelj i njoj. Dugo sam se trudio da doznam za uzrok te nemilosti, te jedva jedvice doznam: njen je ideal Nikola Tesla..."Toliko o devojci. A sad - (...) o imovini, o ženinstvu ili o prćiji njenoj. Ona može doneti otprilike jedan milion franaka. Ali joj otac tako stoji da bi mogao otvoriti zetu veresiju i do jednog miliona dolara, ako zatreba..." Sačuvana su još dva Kostićeva pisma. Iz drugog se da zaključiti da je Tesla odbio prijateljevu ponudu, a u trećem Laza, takođe iz Krušedola, javlja da je nesuđena devojka preminula. Devojka s kojom je Laza Kostić nameravao da oženi Nikolu Teslu bila je čuvena lepotica Lenka Dunđerski, iz jedne od najuglednijih i najbogatijih porodica u Vojvodini.