Tradicionalna Lička olimpijada: Nema snage bez vage

MOŽETE li da zamislite nekoga ko će se, za ciglo četiri sekunde, uspentrati uz drveni stub visok tačno 7,25 metara, a da nije mačka? Da je i to moguće, pokazao jedanas, na 7. Ličkoj olimpijadi u Apatinu Nikola Kovačević iz Banatskog Karađorđeva.

- Ma, da je trebalo mogao sam ja to i brže – rekao je, neposredno pošto je sa vrha stuba ili stožine oko koje su njegovi lički preci vekovima sadevali plastove sena, ovaj 25-ogodišnjak koji je nastupio za ekipu “Ličkih sokolova” iz Apatina, držeći u rukama pršut od deset i po kilograma, sušen dve godine, koji ga je na vrhu čekao kao prva nagrada.

Što zbog kolonosta posle Drugog svetskog rata, što zbog onih koji su im se, nevoljom, priključili posle zloglasne “Oluje”, Apatin važi za najveći lički grad na svetu. Pored njegovih “Sokolova”, na smotri drevnih veština i gorštačke snage, nastupilo je još 18 ekipa sa preko 200 kršnih momaka iz Banjaluke, Beograd, Bačke Palanke, Novog Sada, Zrenjanina, Užica, Sevojna, Prigrrevice, Kolute...

- Pored penjanja uz stožinu, naše tradicionalne discipline su trčanje po brvnu, vučenje kuke, skok u dalja i u vis iz mesta, pretezanje štapa, obaranje ruke, nadvlačenje konopca i, naravno, bacanje kamena s ramena – nabraja Petar– Pepa Bursać, jedan od osnivača ovog takmičenja.

Neravno brvno po kojem su danas trčali vešti momci, dugo je 30 metara, a Nemanja Ljuština, iz Koluta, ličkog kolonističkog mesta nadomak Sombora, preleteo ga je za svega pet sekundi i pet stotinki!

U vučenju kuke prsti su bukvalno pucali, ali neizvesnosti nije bilo. Sedmi put za redom pobedio je Saša Stanić, rođen u ličkom Svračkovom Selu, a nevoljom preseljen u Bački Brestovac.

-Možda ovde ima i neko ko je od mene teži, ali nema niko ko je jači – rekao je, uz dobrodušan osmeh karakterističan za krupne i snažne ljude ovaj momak visok gotovo dva metra i težak 160 kilograma!

Pogrešno bi, međutim, bilo pomisliti da je Stanić zaista bio i najteži na krajiškom sportskom okupljanju u Apatinu. Jer, Dalibor Zelen iz Prugrevice u koju su kolonizirani Ličani i Banijsci, a on pripada ovim drugim, ima ravno 204 santimetra i 223 kilograma! U pretezanju štapa nije, naravno, imao ozbiljniju konkurenciju.

-Takmičim se svuda i sve pobeđujem, ali samo dok se ne namerim na njega! Snaga mu neviđena, a duša od pamuka, boljeg čoveka nisam sreo u životu, volim ga kao rošeno brata – pričao nam je, posle izgubljenog finala, Miloš Milanović iz Užica.

A baš je to finale potvrdilo onu staru, krajišku koja kaže da nema snage bez vage: Zelenovih 223 i Milanovićevih 175 činili su zaista impresivan zbir od 398 kilograma!

OJ, OJKANE NAŠA PESMO DIVNA...

LIČKA olimpijada je, razume se, prilika da se vide i tradicionalne nošnje, i iz like i iz drugih krajiških krajeva. I da se čuje tradicionalni način pevanja.

“Oj, ojkane, naša pjesmo divna, najdraža si nama Ličanima” - zaorilo se, na oduševljenje zemljaka, iz grla ojkačke grupe iz Ličke Kaldrme.

PAO I REKORD

IZUZETNO atraktivne su bile i discipline skok u dalj i u vis, iz mesta naravno. Tako je Aleksandar Bundalo iz Prigrevice u dalj skočio čak 3,42 metra i postavio novi rekord takmičenja. S druge strane, Danijel Popović iz Užica je u skoku vis bio prvi sa 155, da bi mu docnije za dlaku izmakao novi rekord od 163 santimetra.