Može da bude, a ne mora da znači

PETAK, 24. jun posle podne. Sparina okupirala Beograd. Napolju je 37 nepodnošljivih stepeni. Na beogradskom trgu ispred Doma sindikata, tik preko puta redakcije "Novosti", nigde nikog. S vremena na vreme prohuji po neki automobil. Avaj, na tom trgu, koji je do nedavno nosio ime Mraksa i Engelsa, jedino kočoperno štrči spomenik Nikoli Pašiću i podnosi ovu nedaću koja je snašla žitelje naše prestonice. Stoji tako Baja i ćuti... kao da u sebi razmišlja: "Ovaj... da... izdržao sam ja i gore stvari. Bilo je meni toplije i kod kralja Milana, pa kralja Petra i njegovog sina Aleksandra..."

A ta Pašićeva ćutanja ponekad su bila rečitija od zapaljivih i bombastih govora njegovih savremenika, koji kao da su imali potrebu, za razliku od njega, da zasenjuju prostotu.

Bilo kako bilo, ali se niko na političkoj sceni, u istoriji Srbije, nije održao tako dugo kao taj Pašić. Malo se koji naš političar bavio svojim zanatom u tako komplikovanim vremenima, uz tako mnogo političkih neprijatelja i - sa tako malo javno izrečenih reči. Koliko li je veštine, lukavosti i mudrosti trebalo imati i opstati svih tih silnih godina, naročito ako imamo na umu onu staru izreku "politika je kurva."

NjEGOVE pristalice su govorile "Zna Baja šta radi"! Čak i onda Baja nit je znao, nit šta radio.

"Baja jedno kaže, drugo misli, a treće uradi!", gunđali su oni koji nikako nisu uspevali da ga isteraju na čistinu.

A njegova uzrečica: "Može da bidne, ne mora da znači", i dan-danas može se čuti po kafanama celog sveta gde je kročila srpska noga. U tumačenju ovih sedam Bajinih rečenica stiglo se dotle da su one zapravo svojevrsna interpretacija Ajnštajnove teorija o relativitetu, primenjenih na stvari obične i svakodnevne.

I to njegovo ćutanje, i tek po koja izgovorena rečenica, preseliće se u legendu još za njegova života. Kada je bio na vrhuncu političke moći u listu "Balkan", na celoj strani, simpatično ilustrovane, pojavile su se anegdote o lideru radikala i predsedniku srpske vlade.

O ČOVEKU koji je sabrao i zapisao zgode i nezgode Pašićeve ne zna se mnogo. Potpisao se kao Nikac od Rovina i kažu da je bio saradnik Branislava Nušića. Imao je istančan satiričan duh, koji je naročito pokazivao u svojim originalnim zapisnicima sa Crnogorske skupštine. Pašića je pedantno skenirao, posebno njegov jezik ponet iz rodnog Zaječara, i njegovu osobinu da retko i teško pamti imena, i da vrlo često, rasejan, ne sluša ljude šta mu govore, a ne retko govori šta bilo...

Tako je jednom prilikom u sporu dva radikalska prvaka trebalo je da presudi Nikola Pašić. Primi prvoga, sasluša ga pažljivo, i kaže mu:

- U pravu ste, gospodine!

Primi drugoga, sasluša i njega pažljivo, pa mu kaže:

- U pravu ste, gospodine!

Sekretar koji je tu bio prisutan, ne izdrža:

- Ali, gospodine predsedniče, kako ste mogli jednom da kažete kako je u pravu, i drugom da kažete kako je u pravu? To nema smisla!

A Pašić, kažu, pogladio je bradu:

- Momče, i ti si u pravu!

SLEDI jedna anegdota iz Niša - gde je Pašić primio nekog francuskog novinara, ispričavši mu stvari koje su mirisale na evropski politički skandal - kaže kako je, upitan, uzgred, za kraj, o ličnim i porodičnim stvarima, Baja, mrtav hladan, rekao pogrešno ime svoje supruge. A na čuđenje prisutnih, kad su novinara ispratili, mirno objasnio:

- Pa, kad sutra izbije skandal, ja ću da kažem kako je štampa sve izmislila - evo, novinar ne zna ni kako mi se žena zove!

ŠTA je Pašić rekao, kad je u"Balkanu" video ove, zlobom začinjene "humore i sprdnje" čiji je bio glavni junak, nigde nije zapisano. Možemo da nagađamo i pretpostavimo da bi rečenicu počeo, kao obično:

- Ovaj... znaš... jeste...

Najzad, ne bi smeli da zaboravimo i da je Nikola Pašić inspirisao Radoja Domanoviću, za jednu od najbriljantnijih pripovedaka srpske književnosti - "Vođu", u kojoj narod ide za "mudrim" starcem koji ćuti, sve dok, popadali na dno ponora, ne otkriju da je vođa slep!

ELEM, Nikac od Rovina je beležio:

Čini mi se da je to bilo neđe u 1905. godini. Bila ministarska kriza i Kralj bio poverio sastav kabineta Pašiću. Posle dugog konferisanja sa političkim prvacima, došao Pašić da Kralju referiše o situaciji.

- Kakva je situacija, gospodine Pašiću? upita ga Kralj Petar. - Ovaj... onaj... Veličanstvo... situacija je poteška i vlada ne može da bidne... ovaj... nego moramo ići u izbore na narod - odgovori Pašić. - Ama zar opet izbori, ako Boga!? Zar nema drugog izlaza? - reče kralj Petar koji nije voleo česte izbore. - Ovaj... Veličanstvo, jeste.. znaš... ima izlaz, ali neće da izađemo - odgovori Pašić.

MNOGE anegdote su vezane za Bajine susrete sa novinarima. Na njihova pitanja šta ima novo, najčešće je odgovarao: - Ne znam, nisam jutros čitao novine!

Kada se jednom prilikom susreo sa dopisnikom pariskog "Žurnala", Francuz ga je upitao:

- Molim Vas, gospodine ministre, ja bih želeo da govorim Vama o jednoj hitnoj stvari! Molim Vas, kad mogu doći k Vama? upita g. Barbi.

Pašić se malo zamisli i posle nekoliko trenutaka reče:

- Ovaj... jeste onaj... znate najbolje dođite sutra! -- U koliko sati? - upita Barbi.

- Ovaj... najbolje dođite, tako, znate... dakle, ali samo tačno najbolje između 8 i 12 na podne! - odgovori Pašić.

Kada je pesnik Milan Rakić prvi put stupio u diplomatiju, otišao je i predstavio se Pašiću.

- Ovaj... znaš onaj... ja sam čuo da ti pevaš pesme u pevanje, ali jeste onaj... u spoljnu politiku nema pevanje... nego ima da čuvaš sve u državnu tajnu, kao što devojka ima da čuva... ovaj... pre nego što se uda onaj... rekao mu je mu Pašić.

IAKO je, kako beleže savremenici, Nikac od Rovina, bio Nušićev savremenik, ni njega nije poštedeo. Za vreme aneksije Bosne i Hercegovine, Brana Nušić bio je na poznatim demonstracijama, pa u oduševljenju jašući na konju, utera ga u Ministarstvo spoljnih poslova. Istoga dana, pred veče, poseti Pašića dr Mika Popović, ispriča mu tok demonstracija i reče:

- Ovo je, gospodine Pašiću, prilično neozbiljno.. eto, molim vas, Brana Nušić na konju uleteo u Ministarstvo spoljnih poslova.

- Ovaj... zar na gornji sprat!? - upita Pašić začuđeno. - Jeste, molim Vas! - opet potvrdi dr Mika. - Ovaj... znaš... ja sam znao da on dobro piše knjige, ali ovaj... može da jaše konja, to nisam znao...

KADA je oslobođeno Skoplje u balkanski ratovima Pašić se zaputo tamo. Obukao je vojničku uniformu i stavio šajkaču. Izgledao je vrlo lepo. U Skoplju pred crkvom Svetoga Spasa, susreće Pašić Velizara Jankovića i pita ga:

- Ovaj... ti li si, deme?

- Ja sam! - odgovori Velizar. - Ovaj... jeste, znaš... ja obukao uniformu, pa ne mogu da te poznam! reče mu Pašić.

Načelnik Ministarstva inostranih dela dr Miroslav Jovanović ulazi kod Pašića i saopštava mu:

- Gospodine predsedniče, sada baš stiže vest da se dogodila užasna nesreća!... tamo je upaljena municija... eksplozija je užasna... šteta ogromna, a i žrtava ima mnogo!... - E, ovaj... znaš nije dobro... nego, ovaj... znaš, naredite da se bega od eksploziju daleko, pa ćemo posle videti ko je poginuo pa da mu se pomogne! - odgovori Pašić.

U OVIM zapisima začinjeni humor nije preskočio ni Mitroplita Dimitrija. Došao tako on u Dvor da Nj. v. Kralju čestita Novu godinu. Malo zatim došao i Pašić, pa videći mitropolita skide cilinder, priđe mu sa osmehom, pruži ruku i reče:

- Dobar dan, Vaše visočanstvo!... Kako je gospođa sa zdravljem?

Mitropolit zbunjen prinadležnostima Visočanstva i Gospođe, veštački se zakašlja i bez odgovora ostavi g. Pašića.

SUDAR SA TRAMVAJEM

AUTOMOBIL u kome je bio Nikola Pašić sudario se usred Beograda sa tramvajem. I Baja je zadobio ozbiljniju povredu. Uveče, kod kuće, došao je da ga obiđe Laza Marković, pa ga priupita:

- Ako boga, gospodine predsedniče, kako se to dogodilo?... pa zar šofer nije mogao okrenuti auto na drugu stranu!?...- Ovaj... jes' znaš... šofer je išao malo pobrzo, pa nije mogao... nego znaš, onaj... tramvajdžija je trebao da okrene na drugu stranu!... odgovori Pašić.