Reportaže

Srpski usevi i imovina u Božjim rukama

N. JANKOVIĆ - V. RADULOVIĆ

22. 06. 2016. u 09:30

Zbog čega kod nas loše funkcioniše protivgradna zaštita. Država i lokalne samouprave se međusobno optužuju, iako zakon propisuje nadležnosti

OVAKO se Srbija bori protiv grada: iz sela Ponikve, sa poligona 33, starica Stanka Ristić (76) s "motorolom" u ruci čeka instrukcije, pa da pojuri na gradonosne oblake. Pune 33 godine, ona spasava užički kraj, ali je na kraju i ona ostala nemoćna - jer raketa nema. Ceo sistem zaštite je jednostavno - pao na važnom i skupom ispitu.

- Ove godine sam ispucala svega dve rakete, toliko su mi dali. Ostala je još samo jedna, neispravna. Da li neko misli o ovom narodu, o šteti? Grad sve pobi, šta će narod jesti jesenas i zimus? - starica nemoćno krši ruke, kune i sebe muči nevoljom koju ne može da ispravi.

- Narod se žali, sve izgubiše ljudi, a niko da trepne. Kažu, strelci neće da gađaju, a istina je da raketa nema. Kao strelac, za godinu dana zaradim 24.000 dinara i meni to nije malo para, greška je na drugom mestu...

U Kosjeriću, grad je usred berbe, kada je trebalo naplatiti znoj i velika ulaganja, opustošio Seču Reku, Crnokosu, Glog, Skakavce, brdo Grad... Iz nekih stanica je dejstvovano, iz nekih nije. Predsednik opštine Milijan Stojanić tvrdi da su pojedini strelci otkazali poslušnost, kažu da im je mala naknada za tako odgovoran posao. I zaista, od njih 11, samo je 5 prihvatilo novi ugovor.

Ironija je, u velikoj nesreći, što je postradali Kosjerić jedini nabavio protivgradne rakete, iako za to nema zakonski osnov! Po Zakonu o odbrani od grada, usvojenom juna 2015. godine, jedina instanca zadužena za ovaj posao, od obezbeđivanja strelaca i raketa, sve do plaćanja ove opreme i usluga je na - Republičkom hidrometeorološkom zavodu. Lokalna vlast tu nema nikakve ingerencije, sve ja na RHMZ.

"ZELENILO" PLAĆA ŠTETU

VOZAČI čije su automobile u Beogradu oštetile polomljene grane ili pad drveta imaju pravo na naknadu štete koju će im isplatiti JKP "Zelenilo". To važi samo ukoliko je oštećenje nastalo na lokaciji koju održava ovo javno preduzeće. Na teren odmah po prijavi izlazi komisija za procenu, a posle se oštećeni obraća osiguravajućem društvu koje isplaćuje sumu na koju je šteta procenjena.

(Z. R.)

- Dobili smo tumačenje ministarstva finansija, da ćemo ako se umešamo u nabavku raketa odmah dobiti prijavu i to nam je potvrdio i državni revizor - objašnjava Dragan Tulimirović, predsednik Skupštine opštine Kosjerić. - Mi smo rakete nabavili ranije, dok je postojala mogućnost za to, ali je u organizaciji posla bilo propusta, pa je jasno da država mora napraviti novi model zaštite.

U nedostatku sistema i odgovornosti, dogodilo se da je Bajina Bašta, takođe postradala - jer nije imala rakete! U Subotici, niko neće za lansere, za tako malu nadoknadu... Širom Srbije, slika je ista, mučna.

* Stanka Ristić, čuvar neba nad Ponikvama

Sada oštećeni poljoprivrednici, a najviše je malinara, stoje u redovima, u nameri da naplate štetu od osiguravajućih društava, milionsku... Samo u Kosjeriću ih je više od dve stotine.

Proizvođači, kada je u pitanju malina - najunosnija kultura u našoj državi, najčešće osiguravaju očekivani rod. U idealnom, najboljem malinjaku koji daje 4 tone na 20 ari, osigurani su na 800.000 dinara, kada osiguravajućem društvu uplate oko 9.000 dinara po toni... Deo uloženog im se vraća, jer država i većina opština subvencionišu ulaganje poljoprivrednika u osiguranje, pa su svi složni - osiguranje maline se i te kako isplati.

A, u ponedeljak popodne nebeske sile najžešće su se obrušile na Pančevo. Pošto su protutnjali preko Beograda, gradonosni oblaci sručili su led na grad na Tamišu. Takvo nešto ne pamte ni najstariji meštani! Grad veličine teniske loptice razbijao je sve pod sobom, odneo na hiljade crepova, oštetio stotine automobila, a neka domaćinstva pretrpela su štetu koja se meri u hiljadama evra.

Dragan Isajlović, teniski trener iz Pančeva, posle osam godina više nema gde da trenira mališane. Balon sala u Čuburskoj ulici, za čiju je izgradnju podigao i kredit u "švajcarcima", potpuno je uništena. Ogromne rupe u krovu sale pokazuju veličinu lopti koje su padale sa neba, koje, kažu Pančevci, ne mogu ni da nazovu gradom. "Apokalipsa" je naziv koji su najčešće upotrebljavali meštani, opisujući nevreme od ponedeljka.

SELjAK SE UZDA U SUDBINU

POLjOPRIVREDNICI u Srbiji ne uzdaju se u osiguranje, već u vremensku prognozu. Ovo proizilazi iz činjenice da je, prema podacima Narodne banke Srbije, lane bilo ugovoreno oko 27.600 polisa osiguranja useva i plodova. Iako ovaj broj iz godine u godinu raste, reč je o svega sedam procenata poljoprivrednika, s obzirom na to da u Srbiji ima oko 350.000 aktivnih gazdinstava.

Značajnijem porastu osiguranja nije doprinela ni činjenica da država znatno dotira cenu ove polise, pa je čak u pojedinim opštinama ona 100 odsto pokrivena subvencijama, a poljoprivredniku ostaje samo da plati porez od pet odsto na cenu osiguranja. Postoji još jedna začkoljica, što su nedavno na svojoj koži osetili malinari kojima je majski sneg uništio zasade ovog voća: posebno se osigurava plod, a posebno stabla voća i čokoti vinove loze. Pa, polisa osiguranja ploda ne može da se naplati ako vam nepogoda uništi - stablo. Ovo zahteva pažljivo čitanje svih stavki ugovora kada se potpisuje i kupuje osiguranje.

Osnovno osiguranje useva i voća podrazumeva pokriće za štete od rizika grada, požara i udara groma. To je ujedno, prema podacima osiguravajućih kuća, najzastupljeniji oblik pokrića koji ugovaraju poljoprivrednici, posebno oni koji uzgajaju voće, među kojima su i proizvođači maline. Osiguravajuća društva omogućavaju da se dodatno usevi i plodovi osiguraju od dopunskih rizika oluje i poplave, ali poljoprivrednici to retko ugovaraju.

- Osiguranje useva i plodova počinje od 15. marta i traje do završene žetve plodova, odnosno do 31. oktobra - ističe Bajo Jovović, rukovodilac službe za upravljenje rizicima u poljoprivredi i razvoj produkata "Viner štediše osiguranja". - Usevi i plodovi se mogu osigurati od grada, požara, udara groma, oluje, prolećnog i jesenjeg mraza, i poplave. Prolećni mraz se u našoj kompaniji može ugovoriti najkasnije do 28. februara. Iznos premije zavisi od prinosa, očekivane cene prizvoda, od izloženosti mesta osiguranja rizicima kao i od biološke osetljivosti same biljke na na mehaničke povrede, tačnije, oštećenja tkiva.

Kao poseban predmet osiguranja postoji osiguranje stabala voća i čokota vinove loze od rizika: grada, požara, udara groma, oluje, snežne lavine, nagomilavanja snega i leda u krošnji, odronjavanja i klizanja tla i poplave. Osiguranje traje 365 dana u godini. Na vrednost zasada voća trešnje na jednom hektaru, za 720 stabala, premija iznosi oko 6.600 dinara. Za jedan hektar pšenice, ako je očekivani prinos šest tona, premija osiguranja je između 1.400 i 1.900 dinara za osiguranu sumu od 120.000 do 160.000 dinara.

(D. I. KRASIĆ)

- To su gromade nepravilnog oblika koje su padale takvom brzinom da su probile tri sloja krova na sali i napravile krater na šljaci - iznenađen je Isajlović. - Nije mi jasno kako ovaj haos koji nas je zadesio nije mogao da se predvidi, s obzirom na to da je nevreme prvo zadesilo Beograd. Ovo ne pamte ni najstarije komšije. Sada možemo samo da sedimo i plačemo.

Šteta na plastičnoj hali, kući i automobilima ove pančevačke porodice procenjuje se na više od 15.000 evra, a sreća u nesreći je da u hali nije bilo dece koja, inače, u tom periodu treniraju.

- Da se kojim slučajem neko zadesio ovde, sigurno bi stradao, jer ova podloga morala bi da se kopa da bi se napravila rupa kakva je nastala od jedne ledene grudve - objašnjava Višnja Isajlović, Draganova supruga.

Juče je u gradu na Tamišu vladala prava radna akcija. Užrbano su se pokrivali krovovi, menjale šoferšajbne i sanirala šteta u dvorištima u strahu od nove kiše.

ISPALjENO 146 RAKETA

ZAŠTITA od grada može da bude do 60 odsto, uz upotrebu raketa. A, u ovim nepogodama koje su se desile, nije razlog nedostatak raketa, već prirodan proces, koji nije mogao mnogo da se spreči. U Pančevu je prekjuče dejstvovano iz 36 stanica, sa 146 raketa. Najveći problem je što se razvio iznad samog grada, a tu ne postoji protivgradna zaštita, jer iznad objekata se ne gađa raketama, kako ne bi ubile nekog.

Ovako za "Novosti" objašnjava nepogodu i upotrebu zaštite direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije Jugoslav Nikolić. Kako kaže, sezonu su počeli sa 8.325 raketa koje su oni nabavili i 708 koje su kupile lokalne samouprave. Od 15. aprila, bilo je 44 dana sa olujnim oblacima, a 31 dan sa dejstvom protivgradne zaštite.

- Do sada je potrošena 3.201 raketa i trudimo se da napravimo optimalnu preraspodelu kako bi ih bilo svuda - priča Nikolić. - Bukulja je prekjuče počela dejstvo, ispalili su osam raketa, a onda je oblak naišao na Pančevo. I dalje se pucalo, ali nisu uspeli da spreče. Kod nas postoji 13 radarskih centara i 1.400 stanica. Svaki dan se, na osnovu vremenske prognoze, pozivaju strelci i upućuju na stanice, ukoliko ima potrebe. Sve se radi u saradnji sa Kontrolom leta Srbije i Crne Gore, jer bez njihovog odobrenja ne može da se ispali nijedna raketa. Naša ustanova uvek blagovremeno traži dodatni broj raketa, a lokalne samouprave mogu i same, po zakonu, da kupe rakete i da dodatno stimulišu finansijski strelce. O tome su i obaveštene.

SAMO KASKO AUTO SPASAVA

VLASNICI stanova i kuća koji su osigurali svoje nekretnine moći će da naplate štetu koju im je proteklih dana napravio grad, jer vremenske nepogode spadaju u osnovne rizike kod osiguranja imovine. Štetu na automobilima, međutim, moći će da naplate samo vozači koji su, uz obavezno osiguranje od auto-odgovornosti, uplatili i kasko.

U osiguravajućim kućama nude različite pakete, ali prosečno godišnje osiguranje imovine košta oko 2.000 dinara. Osnovno, i najjeftinije osiguranje, je takozvana "požarna polisa", a njena namena je da se kuća ili stan zaštite od požara i elementarnih nepogoda. Tu spadaju i udar groma, oluja i grad, poplave i bujice zbog izlivanja vode.

- Šteta bi trebalo da se prijavi u najkraćem mogućem roku nakon nastanka nepogoda - objašnjavaju u osiguravajućoj kući. - Važno je da se prijava podrobno dokumentuje, po mogućnosti fotografijama sa lica mesta, kako bi proces naplate bio što kraći.

Servisi za sanaciju stakla na automobilima juče su imali pune ruke posla. U jednom od njih su nam rekli da mušterije neprestano pristižu i da se ljudi raspituju kada mogu doći da poprave stakla. Koliko će koštati popravka zavisi od automobila, ali će oni koji nisu uplatili kasko u proseku morati da izdvoje oko 100 evra. Ima, međutim, i onih koje će vremenske nepogode mnogo više koštati.

- U nevremenu su oštećena sva stakla na "nisanu kaškai" i majstor je procenio štetu na oko 2.700 evra - priča Bojana V. iz Beograda. - Najskuplja stavka je stakleni krov koji je potpuno izlupan. Nismo uplatili kasko osiguranje od 600 evra godišnje, jer su nas svi ubeđivali da je ovaj auto pouzdan i da nema nepogode koja može da mu našteti.

Osim kasko osiguranja vozila, koje uglavnom pokriva sva oštećenja, postoji i delimično osiguranje koje košta oko 3.000 dinara godišnje. Ono podrazuameva samo obeštećenje u slučaju loma prednjeg, zadnjeg i bočnog stakla na vozilu. Njega neki vozači koji ne žele ili ne mogu da uplate kasko, plaćaju kao dopunu uz obavezno osiguranje od auto-odgovornosti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije