Vojvođanske priče: U voćnjaku prva Olimpijada

E, KAD smo mi imali Olimpijadu! Pre čak 136 godina - s neskrivenom setom pričaju Subotičani i Palićani, dok, kao i svi ljubitelji sporta iz celog sveta, čekaju da olimpijski plamen stigne u Rio i podigne zavesu 31. Olimpijskih igara.

Setno ali ponosno podsećaju na Palićku olimpijadu, koju je Lajoš Vermeš (1860-1945) pokrenuo 1880. godine, dakle 16 godina pre no što je francuski baron Pjer de Kuberten u Atini zvanično obnovio Olimpijske igre.

Iako je bio bogati veleposednik, širenje bogatstva i upravljanje posedima Vermeša nisu privlačili. Umesto toga, odlazi u Peštu na studije medicine, gde usvaja krilaticu “u zdravom telu, zdrav duh”, koja mu je bila vodilja čitavog života.

Oduševljen sportom, po povratku iz Pešte sa braćom Belom i Nandorom u Subotici osniva “Subotičko gimnastičko društvo” i atletski klub “Ahilej”.

Ideja o Palićkoj olimpijadi rodila se 1876. godine, kada je otišao u Napulj, sa namerom da sa kipa Mironovog Diskobolosa (“Bacača diska”) uzme meru diska i napravi isti takav sportski rekvizit. Želja da oživi ovu antičku disciplinu, otvorila je novo, možda i najvažnije poglavlje u njegovom životu.

Sav svoj imetak Vermeš je počeo da ulaže u san o Palićkoj olimpijadi. On se i ostvario 26. avgusta 1880. godine. Tog vrelog letnjeg dana, na prvom takmičenju sportisti su se nadmetali u samo tri sportske discipline: rvanju, skoku udalj i bacanju kugle.

* Mačevanje jedna od disciplina na Palićkoj olimpijadi

Za potrebe prvih Palićkih sportskih igara, kako im je bio zvaničan naziv, Vermeš je osposobio, ni manje, ni više, nego svoj voćnjak. Uspeh “vatrenog krštenja” osokolio je sportskog vizionara. Postavlja fiskulturne sprave, pravi atletske staze i gradi prvu biciklističku stazu u ovom delu Evrope.

Raste i broj disciplina, te su, pored inicijalnih, uvršćeni i gimnastika, plivanje, atletika (trčanje na 250 i 220 metara, na 15 kilometara i na hiljadu metara sa preponama, skok uvis, skok s motkom), boks, mačevanje, veslanje, biciklizam (trka na 15 kilometara na relaciji Subotica - Palić). Nisu izostali ni kuglanje, skok iz mesta, brzo hodanje, klizanje, jedrenje, ali jedrenje na ledu, skok u vodu s motkom, bacanja kugle uvis, discipline koje danas zvuče, a verovatno i izgledaju prilično čudno.

* Spomenik na Paliću, na mestu gde se Olimpijada održavala

- Palićke sportske igre okupljale su takmičare iz cele Evrope i leti i zimi, a kakav ugled su imale, pokazuje činjenica da su se ostali sportski, pa i kulturni događaji na Starom kontinentu usklađivali sa datumom njihog održavanja - priča Dragutin Miljković, autor knjige “Banja Palić”. - Biti na Paliću, koji je tada bio moderna banja i mondensko letovalište, u tom periodu bilo je stvar prestiža. Palić je postao novi sportski centar srednje Evrope, a na Olimpijadu se dolazilo u frakovima i svečanim haljinama, i to posebnim vozovima iz Segedina.

Pored stadiona, na samoj obali Palićkog jezera, Vermeš je, naravno o svom trošku, sagradio i olimpijsko selo, gde su bili smešteni takmičari. O tom periodu i danas nemo svedoče kula Bagojvar (Sovino gnezdo) i vila Lujza.

Paralelno sa organizovanjem Olimpijade, Vermeš, inače svestrani sportista - plivač, atletičar, gimnastičar, rvač, mačevalac i biciklista, radio je i na popularizaciji sporta. S tim ciljem 1900. odlazi u Beograd, prestonicu Kraljevine Srbije, i pobeđuje u trci na 1.025 metara. Medalju mu je lično uručio kralj Aleksandar Obrenović, koji se toliko oduševio Vermešovom namerom da populariše sport u Srbiji, da ga je postavio za dvorskog majstora i učitelja mačevanja.

Nije zapostavljao ni izgradnju sportske infrastrukture. Biciklističku stazu elipsoidnog oblika, dugu pet stotina metara, asfaltirao je 1891, oko nje izgradio tribine sa sedištima, te je nazvao “Zatvorena arena”. Kao što su stari Grci negovali i telo i duh, Vermeš gradi i Letnju pozornicu. Ne samo da je pozdravio dolazak pruge u Suboticu, već je svojim novcem tramvajskom linijom povezao grad i Palić. Ovaj poduhvat je, međutim, bio prevelik zalogaj. Zbog njega je iste godine bankrotirao.

Tog avgusta Olimpijada nije održana. Nastavljena je već dogodine, ali u znatno manjem obimu. Početkom 20. veka na njoj su se okupljali najbolji sportisti Austrougarske carevine, a pratilo ju je oko 10.000 gledalaca.

* Lajoš na velosipedu, kako se tada zvao bicikl

Baklju Palićke olimpijade zauvek je ugasio Prvi svetski rat. Vermeš se probudio iz svog sna, ali razočaran i skoro na prosjačkom štapu. Ostvarenje sna ga je previše koštalo.

LOPTA SA UŠIMA

SPORTSKI hroničari su zabeležili da su 1901. godine, u Vermešovoj organizaciji, subotički fudbaleri na Topčideru demonstrirali fudbalsku utakmicu i srpskom suverenu poklonili fudbalsku loptu. Iste godine, fudbalsku loptu Vermeš je odneo studentima u Koložvaru (Kluž - Rumunija), i to na insistiranje sina srpskog konzula Vuka Vučetića, koji mu je bio učenik. Do tada se na časovima fiskulture igralo “files lobda” (loptom sa ušima).

IZMEĐU ŽENSKOG ŠTRANDA I ČARDE

NA mestu gde se održavala Olimpijada, na prostoru između Ženskog štranda i Riblje čarde na Paliću, podignut je spomenik Lajošu Vermešu, autorke Vere Gabrić Počuče. Šetalište uz obalu jezera nosi njegovo ime, a na inicijativu “Subotičkih novina” ustanovljena je sportska nagrada “Medalja Lajoša Vermeša”.