Đinpingu spremaju doček kao nekad Titu i Tačerovoj

ŽELEZARA Smederevo grozničavo se priprema za veliki dan - posetu predsednika NR Kine Si Đinpinga, koja će ozvaničiti preuzimanje fabrike od strane kineske kompanije "Hestil". Ovo će, nakon više od tri i po decenije, biti prva poseta nekog visokog svetskog zvaničnika. Poslednja takva poseta bila je poseta "Čelične ledi" Margaret Tačer pre 36 godina.

Prva žena premijer Velike Britanije, Margaret Tačer, posetila je Železaru 25. 9. 1980. godine. Obišla je Hladnu valjaonicu, jer je u njoj bila ugrađena oprema britanske kompanije "Dejvi Lejvi".

- Dočekali su je Svetislav Radivojević Cace, generalni direktor, Radoš Gavrilović, predsednik opštine, i moj stric Branimir Džamić, koji je tada bio direktor Hladne valjaonice - kaže Lazar Džamić. - Stric je sa drugim inženjerima 1978. godine išao u Šefild u posetu "Dejvi Lejviju" oko kupovine i ugradnje njihove opreme, da bi Tačer došla dve godine kasnije.

Inače, ugradnja britanske opreme "Dejvi Lejvi" je predstavljala drugu fazu izgradnje Hladne valjaonice, jer je u prvoj fazi bila ugrađena oprema iz Istočne Nemačke.

Bilo je šala da poseta smederevskoj čeličani ima veze sa premijerkinim kasnijim nadimkom koji je zaslužila svojim karakterom tokom vladavine Ujedinjenim Kraljevstvom (1979-1990). "Čelična ledi" poslužena je u restoranu društvene ishrane. Na poklon je dobila zlatnu ogrlicu i medaljon sa Titovim likom, koju je odmah stavila oko vrata. Dobila je i album sa fotografijama o izgradnji novog postrojenja. Članovi KUD "Metkos" poklonili su joj orhideje.

Železaru je posetio i belgijski kralj Boduen 19. juna 1973. godine, obišao je Visoku peć, Toplu i Hladnu valjaonicu i Čeličanu, a domaćin mu je bio Dragoslav Marković, tadašnji predsednik Skupštine SR Srbije.

- Nemački vicekancelar i ministar spoljnih poslova Nemačke, Hans Ditrih Genšer, je posetio Železaru 18. jula 1980. godine, i tada je obišao Toplu valjaonicu u kojoj je bila ugrađena nemačka oprema - kaže inženjer Nikola Tasić Cale, penzioner železare koji je četiri decenije učestvovao u gradnji fabrike

Tito je više puta dolazio.

- Iz Beograda je sa suprugom Jovankom novembra 1970. doputovao automobilom u pratnji Dragoslava Draže Markovića, predsednika Skupštine Srbije. Tada mu je uručena Povelja počasnog građanina Smedereva. U Železari je obišao pogon Mehaničke radionice i gradilište visoke peći. Za goste je bio priređen ručak u restoranu društvene ishrane - kaže Ivica Stojić, autor Enciklopedije grada.

* Tito u razgovoru sa rukovodstvom Železare 1970. godine

Istoričari podsećaju na stereotip da je, navodno, Tito, prilikom jedne posete pitao: "Čega lijepog vi ovdje najviše proizvodite?" "Grožđa, druže Tito", glasio je odgovor. "A, gvožđa. Onda, dajte drugovi da se ovdje napravi železara". Ova zgoda je izmišljena, ali je ponavljana tako da se počelo misliti da je istinita. Tito je svakako dao dozvolu sa gradnju nove železare u Radincu. Kada je HPK preuzeo upravljanje fabrikom, i direktor Peter Kamaraš setio se druga Tita.

- Država koja ne proizvodi čelik utoliko je slabija. Tito je znao zašto otvara Železaru, a Vlada Srbije zna zašto želi da je sačuva.

Kroz brunu istoriju, osim ovoga, ostali su zabeleženi i najzanimljivi projekti, posebno u godinama sankcija. Tako je, sredinom 1993, uz veliku pompu, počela je proizvodnja šampinjona u Toploj valjaonici. Kasnije se u proizvodnju pečuraka uključila i Hladna valjaonica, a na kraju i čeličana.

Ostalo je zabeleženo da je 1994. potpisan ugovor sa smederevskim pronalazačem Radišom Mikićem zvanim Proka Pronalazač. Ugovor se odnosio na proizvodnju "samohodnog skejta", tajanstvene sprave koja je, uz pomoć zupčanika i opruga, trebalo da predstavlja revoluciju u svetu omladinskog sporta i zabave.

Iste godine oživeo je projekat "Gvozden", koji se zasnivao na preradi otpadaka od gvožđa u čelik. Proizvodnja je počela juna 1994. Otvaranju je prisustvovao i Zoran Lilić, predsednik SRJ. Inače, Gvozden je bio oklopni vojnik iz vremena Đurđa Brankovića, a njegova figura je bila postavljena na ulazu u fabriku.

* Josip Broz Tito sa suprugom Jovankom pored visokih peći

Ovih dana, dok se prisećaju važnih poseta i anegdota, svi su okrenuti predstojećoj, svakako istorijskoj poseti predsednika Kine 18. juna. Ima treme, ali i velikih očekivanja.

- Danima se fabrika doteruje. Čisti se, pere, farba, sadi cveće. Sprema se ko nekada za posete druga Tita - kroz šalu i osmeh kaže jedan radnik.

Radnici su svesni važnosti posete, koliko i državnici ugovora sa "Hestilom". O tome više od reči govori gest ministra privrede Željka Sertića, koji je poljubio ugovor. Premijeru Aleksandru Vučiću je laknulo te je najavio odmor nakon prodaje Železare, a iako ne pije, tada je popio je rakiju i nazdravio sa kineskim prijateljima.

USPON I PAD "SARTIDA"

SRPSKO akcionarsko rudarsko-topioničko industrijsko društvo - "Sartid", osnovano je 20. februara daleke 1913. kao "mešovito" društvo manjinskog srpskog i većinskog kapitala stranih akcionara. Posle Drugog svetskog rata, 1946. kapacitet Železare porastao je na, do tada neverovatnih i rekordnih 100.000 tona godišnje!

Godine 1962. doneta je odluka o izgradnji Nove železare u Radincu, a kamen temeljac položen je 1964. Projektovan kapacitet iznosio je 1,4 miliona tona. U periodu od 2006. do 2008. proizvodnja se prvi put približila projektovanom kapacitetu Železare od 2,2 miliona tona čelika godišnje, ali on nije dostignut. Najbolja godina u istoriji bila je 2007.

KINEZI KUPILI SVU IMOVINU

"JU-Es stil" je kupio "Sartid a. d." u stečaju 2003. godine za 23 miliona dolara. Železara Smederevo sa pogonima u Šapcu i Kučevu u vlasništvu je Vlade Republike Srbije od januara 2012. godine, nakon što ju je otkupila za dolar. Početkom marta 2015. godine odlučeno je da se angažuje profesionalni menadžment kako bi se pomogao dalji opstanak i rad Železare u Smederevu.

Kinezi su za 46 miliona dolara kupili 98 imovinskih celina, svu pokretnu i nepokrenu imovinu fabrike. Polovinu ugovora od blizu 1.200 stranica na tri jezika srpskom, engleskom i kineskom čini nabrajanje imovine. Kinezi su kupili oko 500 hektara zemlje na kojoj se nalaze pogoni i Luku Smederevo.