Želim da živim, živote!

JUTRO me je probudilo. Sunce je poslalo još jedan zrak na moje lice. Umoran sam. Umoran, kao da sam svu noć bdeo, čekajući nekog koga volim. I, nekog ko voli mene. Prepoznajem taj znak. Zove se život. Govori mi: Pobedićeš. Pobedićemo. Verujem u tu snagu. Jer, ja te volim, svete. Hoću, hoću da živim. Govorim to, da me niko, osim ovog sunčevog zraka ne čuje. A, plašim se sile bolesti. Suočio sam se s tom silom. Opet... Nadam se.

Ne predaje se Nikola Krsmanović, mladić iz Markovca kod Mladenovca kome je akutna leukemija zaustavila mladost. Iznenada. Sasvim iznenada. Oborila ga, tako, da mu je svaki dan - dar u neravnopravnoj borbi sa bolešću.

Njegova malena porodica i brojni Nikolini prijatelji koji strepe kakav će biti ishod ove borbe, kucaju na sva vrata. Pokušavaju da preduprede najgore. Tako je i do naše redakcije stigao poziv. Uputio nam ga je Mario Malešević.

- Molim vas, pomozite, napišite koju reč kako bi i drugi pomogli - poručio je Mario. - Spasonosno rešenje je adresa dr Nade Basare, koja je procenila da je Nikolu moguće izlečiti. Njegovoj porodici, međutim, nedostaje novac za kompletno lečenje: zamena kostne srži.

Naša priča koju smo započeli pre ovog apela, a preko dnevničkih beležaka Nikoline tetke Ljiljane Krsmanović, gotovo su se podudarile.

Nikolina priča:

- Može li jedan mladi čovek da razmišlja o neizlečivoj bolesti? O smrti? Nikada o tome nisam ni razmišljao. Ni sanjao. Sada, ponekad, o tome i razmišljam i sanjam. Jednu noć - najstrašniji snovi. Drugu - pun sam snage, planova. Sa društvom sam na utakmicama. Taj san traje kratko. I, tako, smenjuju se noći... Operisali su mi koleno, pre više od godine... Dobro! Ništa naročito. Jedino mi smeta što me sputava da radim, kao što sam pre operacije radio. Bio u punoj snazi. Završio sam, tu, srednju veterinarsku školu, ali me više privlačila poljoprivreda. Naši voćnjaci, njive... roditelji su u meni videli nekog ko će to da nasledi i neguje. I, brzo sam se vratio voćarstvu. Nisam ni razmišljao zašto mi je, posle te operacije, mnogo više vremena potrebno za posao koji sam u hodu završavao.

- U decembru 2015. ispostavilo se da imam problem sa umnjakom. Operacija koja je usledila bila je okidač: problem je u krvi. Otkriveno je, ubrzo, imam akutnu leukemiju! Nisam želeo da se suočim sa tom dijagnozom. Nisam želeo da je prihvatim. Prevazići ću sve to, govorio sam sebi. Pobediću, šta je to za mene. Onda sam se suočio sa bolešću. Kako? Tako što sam shvatio da je odlaganje lečenja pogubno. Usledile su terapije na Institutu za hemioterapiju. Četiri do pet dana terapije, petnaest dana oporavka, a isto toliko da se vratim u "normalu".

- Prvi put, prvi pogled u ogledalo. U, bio je to šok. Ostao sam bez kose, obrva i trepavica. Kako će drugovi da me prime? Kako će devojka da me prihvati? Hoće li da me prihvate takvog kakav jesam. Taj užas u duši me potresao. Povukao sam se u sebe. Pokušavao da vreme protekne tako što ću nešto da pročitam. Beležim: "Koračam, dalje i samo dalje, jer te volim svete"... A onda su mi prišli drugovi. Ta moja energija, želja za životom, i na njih se prenela. Prihvatili su me. Radovao sam se. I, tek sada kada sam se uverio koliko je oko mene dobrih i plemenitih ljudi, tek sada bih voleo da živim. Da živim.

DR NADA BASARA

Nikola je prekjuče stigao u kliniku dr Nade Basare u Nemačkoj, koja ga je primila na lečenje. Nedostaje, međutim, još novca za presađivanje kostne srži, a to je još oko 100.000 evra, koliko je neophodno prikupiti do 20. juna. Žiro-račun Mladenovčani su objavili na flajerima, dostupnim svakom ko želi da pomogne.