ISTOČNI Berlin, 23. maja 1957. godine. U jutarnjem izdanju lista Neues Deutschland ("Nova Nemačka"), na prednjim stranama, na kojima se, po već ustaljenim pravilima, uredništvo bavilo aktuelnom domaćom ili stranom politikom, pojavio se jedan neobičan tekst. Istočni Nemci, gotovo dvadeset i tri godine posle ubistva kralja Aleksandra u Marselju (9. oktobra 1934), ponovo otvaraju ovu, takoreći, zaboravljenu stranicu istorije.

Suština ovog novinskog štiva bila je u tvrdnji da je kapetan Hans Špajdel 1934. godine, kao pomoćnik nemačkog vojnog atašea u Parizu, po Geringovom naređenju izveo supertajnu operaciju "Tevtonski mač". Cilj ovog poduhvata je spomenuti atentat na jugoslovenskog kralja, operacija u kojoj je stradao i francuski ministar inostranih poslova Luj Bartu. Celu operaciju, piše novinar "Nove Nemačke", organizovao je Špajdel, uz pomoć svojih agenata koji su do tančina pratili sve mere obezbeđenja kraljeve posete Francuskoj, i na taj način omogućili neposrednim izvršiocima, ustašama i VMRO-u, da izvrše atentat.

O NEPOSREDNOM efektu ovog teksta nisu sačuvani tragovi ni sećanja savremenika, međutim, nepuna dva meseca docnije, tačnije 18. jula, te iste 1957. godine, u Prezidijumu Saveta nacionalnog fronta Nemačke Demokratske Republike, održana je međunarodna konferencija za novinare koju je i organizovao Prezidijum Saveta nacionalnog fronta Nemačke Demokratske Republike. Izveštačima svetskih listova predočeni su dokazi za sve tvrdnje iznesene u listu "Nova Nemačka" protiv Hitlerovog pomoćnika, tadašnjeg kapetana Hansa Špajdela. Zvanični predstavnici istočnonemačke države podelili su novinarima kopije triju dokumenata, jedinih sačuvananih, kako su posebno istakli.

Ti dokumenti su zapravo bili pismo rajhsministra avijacije Hermana Geringa upućeno u Pariz kapetanu dr Hansu Špajdelu 1. septembra 1934. godine, a zatim Špajdelov odgovor od 3. oktobra 1934, u kome se precizira da su sve pripreme za operaciju završene. Treći dokument bio je prilog uz Špajdelovo pismo, odnosno izveštaj nemačkog špijuna G. E. Haaka s tačnim opisom rute kretanja kralja Aleksandra po dolasku u Marselj.

Naslovna strana knjige "Operacija Tevtonski mač"

Krunski dokument - Geringovo pismo, na zvaničnom memorandumu, zavedeno pod br. 3139/34, nosi oznaku "tajno" i glasi: "Pomoćniku vojnog atašea pri Nemačkom poslanstvu u Parizu, gospodinu kapetanu, Dr. Špajdelu, lično. Pariz. U prilogu Vam šaljem dve odluke Firera i Rajhskancelara o Operaciji Tevtonski mač, kao i smernice za njihovo izvršenje, koje je izradila Služba za istraživanja mog Ministarstva. Odluke neposredno posle čitanja uništiti. Uništenje potvrditi.(Geringov paraf)."

Pismo je zavedeno u Kancelariji vojnog atašea Nemačkog poslanstva u Parizu (pod brojem 3142/34, pod oznakom "tajno"). Ispod toga, stoji red i po nečitkog rukopisnog teksta, sa datumom 3. 9. '34.

DRUGI dokument je Šnajdelov odgovor Geringu, mesec kasnije. Na memorandumu doktora filozofije Hansa Špajdela, generalštabnog kapetana, pomoćnika vojnog atašea u Parizu, uz naznaku "tajno", piše: "Po kuriru. Rajhsministarstvu avijacije, na ruke gospodina rajhsministra avijacije Geringa. Lično.

Gospodine generale!

Dozvolite mi da Vas izvestim da su, shodno Vašim uputstvima, pripreme za operaciju Tevtonski mač završene. Ja sam sa gospodinom Vančom Mihajlovim temeljno razmotrio sve mogućnosti. Zaključili smo da operaciju izvedemo u Marselju: tamo će se sresti obe osobe o kojima se radi. 'Vlado šofer' je spreman.

U prilogu Vam šaljem kopiju pisma gospodina dr Haaka od 1.10. o. g. S poštovanjem, uvek Vam odan (potpis) Hans Špajdel."

U izveštaju proverenog nemačkog agenta Haaka, između ostalog je pisalo: "Pariz, 1. 10. 1934. Dragi Špajdel! Na Vašu molbu, saopštavam Vam sledeće: Zvanične svetkovine u vezi sa državnom posetom biće održane u Parizu. Radi dočeka, u Marselj putuju Bartu i general Žorž... Vojska neće biti upotrebljena za čuvanje reda. Planirano motociklističko obezbeđenje će, prema rečima De Laforsada, biti otkazano. O tome ću Vas naknadno izvestiti. Uvek Vaš, Hans Haak."


Hans Špajdel služio je Hitleru i NATO snagama

Ova konferencija za novinare izazvala je popriličnu gužvu u svetskim medijima, naročito u onim iz istočnog "lagera". Samo u Jugoslaviji je bio tajac. Nijedan dnevni list nije preneo ni reč sa ove konferencije. Za razliku od zvaničnog Beograda, u Istočnom Berlinu ne miruju. Angažuju poznati filmski bračni par, režisera Endrua Torndajka i njegovu suprugu Aneli, koji snima dokumentarni film "Tevtonski mač". Ali to nije kraj angažmana istočnih Nemaca. Endru i Aneli, uz pomoć najpoznatijeg publiciste iz Istočnog Berlina Karla Radaca, objavljuju i knjigu pod istim naslovom. Izdavač knjige je, ni manje ni više, bilo Ministarstvo za nacionalnu odbranu Nemačke Demokratske Republike.

NASLOV filma i knjige zapravo je bilo šifrovano ime operacije ubistva kralja Aleksandra Krađorđevića i francuskog ministra spoljnih poslova Luja Bartua u Marselju.

Šta je to što je istočnonemačke službe i Ministarstvo odbrane toliko zaintrigiralo da najednom hoće da razreše "marseljski čvor", da tada, posle više od dve decenije, otkrivaju ko je bio u pozadini likvidacije jugoslovenskog suverena. Kada se prelista knjiga i vidi da je atentatu na Aleksandra posvećeno dvadesetak strana, lako se dođe i do odgovora. Cilj kompletne akcije sa istočne strane Berlinskog zida bio je Hans Špajdel.

Nekadašnji kapetan i pomoćnik atašea iz Pariza, u međuvremenu je postao zapadnonemački general-lajtnant, i u aprilu 1957. godine postao glavnokomandujući kopnenih snaga NATO-a za srednju Evropu sa sedištem u Fontenblou u Francuskoj. I podnaslov knjige je: "Velika karijera malog špijuna".


Geringov nalog Špajdelu za organizaciju atentata

Špajdel će, pre vrtoglave posleratne karijere u Zapadnoj Nemačkoj i u NATO-u, ostvariti zavidan uspon u Hitlerovoj vojsci. Bio je general i načelnik nekoliko štabova. Knjiga i film ga optužuju, pored organizovanja atentata u Marselju, za zločine protiv civilnog stanovništva u Francuskoj i organizaciju akcije "Spržena zemlja" na okupiranoj teritoriji Sovjetskog Saveza.

FILM "Operacija Tevtonski mač", u trajanju od 49 minuta, pojavio se u bioskopskim salama sredinom 1958. godine. Eho je bio mnogo veći od spomenute konferencije za novinare i knjige. Za godinu dana videlo ga je više od osam miliona gledalaca. Gledan je i u Beču, Londonu, pa čak i u Kanberi. Prikazan je i u Zapadnoj Nemačkoj u skraćenoj i cenzuriosanoj verziji, i ne može da se utvrdi koliko ga je gledalaca videlo.

Poput one konferencije za štampu koja je u Jugoslaviji prećutana - tako je bilo i sa filmom. Pošto Jugoslovenska kinoteka poseduje negativ ovog filma, prvo javno prikazivanje održano je pre jedanaset godina, na sedamdesetogodišnjicu atentata u Marselju. Sličnu sudbinu doživela je i knjiga sovjetskog istoričara Vladimira Volkova posvećena istoj temi. Kod nas je prevedena nekoliko decenija posle objavljivanja u Moskvi.

Špajdelov odgovor Geringu

Zapadna Nemačka je na ovu istočnu ofanzivu odgovorila s tri knjige. Nije snimila film. Posle godina istočno-zapadnih prepucavanja, u ujedinjenoj Nemačkoj smatra se da su faksimili dokumenata koje je objavilo Ministarstvo nacionalne odbrane NDR falsifikati. Razumljivo, branili su komandanta evropskih NATO snaga. I tu je priča završena. Bar što se tiče Nemaca, koji već više od četvrt veka žive u zajedničkoj državi.


I ponašanje Brozove političke nomenklature s kraja pedesetih godina prošlog veka lako je objasniti. Više-manje poznat je stav komunističkih vlasti prema Aleksandru Karađorđeviću. Kako je ovde reč o vrlo važnom istorijskom pitanju u vezi s političkom istorijom i Jugoslavije i Srbije, zbunjujuće je da se o ovome ćuti. Pre desetak godina pojavila se knjiga "Kraljeubistvo u Marselju", u zanemarljivom tiražu i potpuno prećutana, koja dotiče ovaj problem. Autor je lekar Jovan Kačaki, belogardejskog porekla, čovek koji je deo života posvetio istraživanjima o pozadini ubistva kralja Aleksandra. Odavno ne živi u Srbiji.

PROVEREN ABVEROVAC

SVEDOČENjE nacističkog generala R. Bamlera, jednog od šefova nemačke vojne kontraobaveštajne službe 1934-1938, takođe ukazuje na to da je Hans Špajdel za vreme boravka u Parizu bio obaveštajac. Ovaj general Vermahta je potvrdio da je Špajdel 1934. godine i zvanično prešao u Abver, još dok je bio pomoćnik vojnog atašea u Parizu. Prema Bamlerovoj izjavi, glavni šef Abvera admiral Kanaris je o njemu rekao:

"Špajdel je u potpunosti zadovoljio očekivanja koja je u njega polagala Tajna služba..."