PRVE srpske umetničke knjige nastale su oko 1260. godine u Svetoj Gori, u skitu Svete Trojice poznatijem kao Spasova voda. To pomalo zaboravljeno sveto mesto srpske književnosti, smešteno uz klisuru rečice koja napaja Hilandar vodom, reporter "Novosti" posetio je tokom ekspedicije starim svetogorskim monaškim stazama. U tom mestu čudesne lepote, na minijaturnom platou klisure, gde još stoji stari skit pod divovskim čempresima koji su nadrasli 25 metara visoku surovu kamenu liticu, podvizavaju se isposnici.

U šumskoj osami čiju tišinu remeti samo neprestani šum vetra i poj ptica, po predanju, prvi je tihovao Sveti Sava, kad bi se umorio od žagora tokom izgradnje Hilandara. Kad se prođe prozračnom klisuricom nadsvođenom visokim drvećem, stazom uz potok koji teče po blistavobelom mermeru, postaje jasno zašto su isposnici od Savinog vremena do danas dolazili da na Spasovoj vodi nađu mir.

Na tom spokojnom mestu, u doba kralja Milutina, svoja remek-dela stvarali su utemeljivači visoke srpske književnosti, Domentijan i njegov učenik Teodosije. Domentijan je najverovatniji bio poslednji, najmlađi učenik Svetog Save, koji je zbog izuzetnog talenta oko 1260. poslat iz tipikarnice u Kareji da bude duhovnik Hilandara. Veliki stvaralac nije mogao da podnese gužvu u manastiru i usamio se u kuli Preobraženja Spasova, koju je podigao kralj Uroš Prvi Hrapavi, na mestu današnje Spasove vode. Tu je napisao znamenito Žitije Svetoga Simeona, koje se smatra pretečom književnog postupka nazvanog pletenije sloves (reči). On će obeležiti pre svega srpsku i rusku, ali i književnost drugih pravoslavnih naroda.

Na Spasovoj vodi Domentijan i Teodosije pišu žitija u kojima se prvi put pojavljuju i profani elementi, kao što su istorijska objašnjenja porekla kraljevske vlasti, rasprava o odnosu vladara prema državi i sveštenstvu, čak i psihološke analize.

Unutrašnjost crkve Svete Trojice

Islamski razbojnici su u 15. veku razorili Spasovu vodu, ali nisu uspeli da iskorene monahe koji su tu dolazili da tihuju, neki u pećinama, a najhrabriji na opasnoj viskoj kamenoj stolici, uskoj izbočini na vertikalnoj litici stene okrenute ka istoku. To mesto se lako uočava iz podnožja po tamnim tragovima vekovnog gorenja sveća, kraj kojih su, sedeći na ivici ponora, između života i smrt, isposnici u dubokom miru tražili Božju svetlost. Zabeležno je da 1643. tu boravio monah Petronije, a 1653. godine u skit Svete Trojice dolazi jeromonah Damaskin, čuveni ljubite knjiga i veliki duhovnik. Obnova skita počinje 1671, kad u Spasovu vodu dolazi monah Nikanor, Srbin koji je u svetovnom životu bio čuveni mletački trgovac. On je uložio veliki napor i novac u obnovu skita za koji je naručio čak 48 knjiga. Danas je očuvan samo jedan od tri nekadašnja hrama, posvećen Svetoj Trojici, a od 2010. počela je njegova obnova.


MESTO POKAJANjA

PO predanju, Svetom Savi su se javila dvojica trgovaca robljem radi pokajanja, a on ih je uputio na usamljenu Spasovu vodu da žive uz molitve i odricanje. Njih dvojica iskreno su se pokajali i sav novac zarađen na trgovini robljem dali su za izgradnju skita, koji je tada imao tri crkvice, paraklisa: Svete Trojice, Rođenja Bogorodice i Velikomučenika Dimitrija Solunskog.


Zabranjeno preuzimanje fotografija bez saglasnosti redakcije "Večernjih Novosti"