U Srbiji 1933. predskazali Fejsbuk

FRANCUZI su imali Nostradamusa, Bugari baba Vangu, a Srbija je, osim Tarabića, vizionare imala i među običnim svetom. Čak i u periodu između dva svetska rata, dok se naša zemlja oporavljala od jednog, a u predvečerje drugog, bilo je ljudi koji su mogli da predvide dostignuća u stogodišnjoj budućnost. U tom momentu, nezamisliva i neverovatna za poimanje običnom čoveku.

Jedno takvo proviđenje, anonimnog proroka, objavljeno je 1933. godine, u novogodišnjem izdanju časopisa "Radio Beograd", najavilo je uređaje kao što su mobilni telefon, moćni računari, ali i društvene mreže i rijaliti programe.

- Moja proročanstva važiće tek za 2033. godinu. No, ima velike verovatnoće da će se ostvariti mnogo ranije - pisalo je u tekstu anonimnog vizionara iz Beograda, pre tačno 83 godine. - U 2033. godini, najdocnije, telegrafija bez žica zameniće telegrafiju sa žicama. Naši praunuci i praunuke razgovaraće preko aparata koji će nositi u džepu, ili tašni, kao što se danas nosi tabakera ili ruž.

Iako se prvi susret Beograđana sa televizijom odigrao u septembru 1938. godine na Beogradskom sajmu, kada je holandska firma "Filips" montirala prvu televizijsku stanicu sa studiom, odakle su, prvi put na Balkanu, emitovane televizijske emisije za širu publiku, ovaj srpski vizionar je čak pet godina ranije otišao i korak napred.

Njegova vizija seže dalje kad kaže "televizija će omogućiti ljudima koji se vole da se vide, da se posmatraju kroz ma kakvu prepreku" i nastavlja "možda nije baš najprijatnije biti stalno praćen pogledom, naročito ne pogledom ljubomorne žene"!

Ovo je bilo njegovo tumačenje onoga što mi danas zovemo - rijaliti program.

Intrigantna tema o kojoj je pisao ovaj anonimni prorok, bila je inspirativna i za emisiju na Radio Beogradu emitovanu posle objavljivanja teksta. U njoj je zaključeno da će takva televizija ugroziti privatnost ljudi, "jer će sve ono što se radilo između četiri zida biti dostupno kao neka javna predstava".

Interesantno je da su prognoze razvoja tehnologije, posebno za aparate koji su u to vreme još bili nepoznanica, predviđale smanjenje mašina koje će biti delotvornije. Opisuju minijaturne, džepne aparate koji će moći da se nose svuda i da se ugrađuju u automobile čije će kretanje omogućiti radio talasi.

Osim tehnoloških dostignuća, anonimni futurolog prorekao je i kulturnu regresiju, čiji se tragovi već naziru:

- I sama knjiga biće osuđena na propast. Romansijeri će pričati usmeno svoje priče, kao nekada; pesnici, ako ih još bude bilo, recitovaće svoja dela, kao što je to i Homer radio... Većina pisaca neće uopšte znati da piše, ali to neće nikoga začuditi: ni čitaoci neće znati da čitaju... - zapisao je ovaj Beograđanin.

Inspirisani temom u časopisu "Radio Beograd", u pomenutoj radio-emisiji su komentarisali kako će svi biti novinari, pesnici i romansijeri i da će "sve biti dostupno, svi će moći da učestvuju u tome bez mnogo truda. Biće to kao neka zajednička paukova mreža od naših impresija i informacija, opšte dostupnosti". Bilo je to zapravo, ono što je nama danas poznato kao društvena mreža.

Ovaj "prognozer" pozabavio se novinarstvo, ukazujući da će se ono "sastojati u samom životu".

Deo teksta koji je izazvao veliko interesovanje

- To će reći da će svet prisustvovati događajima, umesto da čita izveštaje o njima; svako će ih čuti, svako videti... možda će i tada biti hroničara, kritičara i drugih frazera, ali ni ovi poslednji potomci "idejnog novinarstva" neće nikad pisati - zapisao je autor teksta u listu "Radio Beograd", zaključivši da će to biti sjajni kozeri, kojima je glavna dikcija, a ne stil.

Naslovna strana časopisa "Radio Beograd"