PORED spomenika caru Jovanu Nenadu (1492-1527) u centru Subotice dnevno prođu hiljade ljudi. Međutim, veoma mali broj njih zna da je zahvaljujući njemu Subotica, pod ovim imenom, prvi put upisana u evropske istorijske čitanke.

Jovan Nenad se na istorijskoj sceni pojavio neposredno posle Mohačke bitke (1526), u kojoj je Ugarska pretrpela veliki poraz od Turaka, a nekoliko decenija posle pada srpske srednjovekovne države, kada je srpski živalj počeo da prelazi Savu i Dunav i naseljava južni obod Ugarske. Srbi su važili za ratnički narod, koji će, naviknut na vojevanja, očuvati južne granice i odbiti Turke od prodiranja u Ugarsku. Na prostoru između Tise i Dunava, gotovo niotkuda, pojavio se Jovan Nenad, vođa srpskih snaga, koji je oko sebe okupio više od 15.000 ljudi naoružanih do zuba. Za vrlo kratko vreme proterao je Turke iz Bačke i delova Srema i Banata, sebe je proglasio za cara koga je "poslao Bog" da oslobodi hrišćane i zaustavi nadiranje Otomanske imperije.

Ko je bio Jovan Nenad nije se znalo tada, a ne zna se mnogo ni danas, gotovo šest vekova kasnije.

On sam je tvrdio da je potomak srpskih vladara i vizantijske dinastije Paleolog. Neki savremenici su ga smatrali izdankom srpskih despota, a drugi, pak, čovekom niskog roda. Savremenici ga opisuju kao crnomanjastog čoveka, orlovskog nosa. Na telu je imao jednu crnu liniju, širine jednog prsta, koja je počinjala kod desne slepoočnice i išla pravo, do stopala desne noge. Taj, dotad neviđeni beleg, sigurno je doprineo njegovoj tajanstvenosti.

Istoričari ga opisuju i kao hrabrog ratnika, dobrog organizatora, "blagoglagoljivog" i ubedljivog, pravednog i verski tolerantnog. Bio je pismen i solidno obrazovan, ali bez plemićkih manira i navika.

* Car Jovan Nenad (1492-1527)

Kako god da se zvao i odakle god da je došao, car Jovan bio je državnik, od koga bi se i danas moglo dosta toga naučiti, a njegova kratka vladavina od samo nekoliko meseci, nesrazmerna je njegovom istorijskom značaju.

Bolje nego iko, car Nenad je umeo da iskoristi povoljne prilike u kojima su se tada nalazili Ugarska i srpski narod, te je osnovao samostalnu srpsku državu na području današnje Vojvodine.

Naime, posle pobede Turaka na Mohaču, došlo je do sukoba dva pretendenta na ugarski presto, austrijskog cara Ferdinanda i ugarskog kralja Zapolje. Samozvani srpski car Jovan Nenad mudro je stao na stranu austrijskog nadvojvode Ferdinanda, jer mu je davao najbolje garancije za državu koju je počeo da stvara. Uz njegovu pomoć, priznat je za gospodara oblasti, čija je prestonica bila Subotica.

Ljuti protivnik Habzburga Ferdinanda, a time i cara Jovana Nenada, bio je Zapolja, gospodar Transilvanije (dela današnje Rumunije). Početkom 1527, Zapolja dvaput šalje vojsku na srpskog cara. Tek je treća vojska, u kojoj su bile sve snage Erdelja i gornje Ugarske, krajem juna uspela da odnese pobedu na Sefaldskom polju, gde palo je oko 8.000 ljudi Jovana Nenada. Srpski car je morao da napusti Suboticu i novu prestonicu osnuje u Segedinu. Za samo mesec dana uspeo je da se povrati od strašnog poraza i da popuni proređene redove svoje vojske.

OBELEŽJE OTKRIO KNEZ PAVLE

POVODOM četiri veka od pogibije cara Jovana Nenada, 1927, istoričar dr Aleksa Ivić, profesor Pravnog fakulteta u Subotici i otac našeg čuvenog lingviste Pavla Ivića, pokrenuo je inicijativu za podizanje spomenika i obeležavanje velikog datuma.

Spomenik je otkriven 27. novembra, a svečanoj ceremoniji prisutvovao je knez Pavle Karađorđević.

Monument je delo Petra Palavičinija, cenjenog jugoslovenskog vajara, koji je u venčačkom mermeru izlio cara i njegove dvorjane - franjevca Fabijana Literate i palatina Subote Vrlića. Car je u ratničkoj opremi, literata u rukama ima knjigu i pero, a Vrlić drži subotičku tvrđavu i štit sa grbom Kraljevine SHS.

Spomenik je uništen 1941. i pet decenija, obezglavljene biste ležale su u žbunju Rajhlove palate. Obnovljen je 1991.

Dok je išao u susret Ferdinandovoj vojsci, prilikom prolaska kroz Segedin, jula 1527. godine, pred kućom Lasla Silađija, Crnog Čoveka, kako su ga zvali, pogodio je metak tik do srca. Atentator je bio seljak koga je unajmio Zapolja.

Vojnici su svog polumrtvog cara odneli u selo Tornjoš, između Subotice i Sente. Iste noći, u kuću gde je ranjenik ležao na prevaru je došao Valentin Terek, koji se odavno zarekao da će presuditi srpskom caru. Dok se car u postelji borio za život, Terek mu je odsekao glavu. Odsečenu glavu poslao je Zapolji i za nju dobio nagradu od hiljadu dukata. Glava poslednjeg srpskog cara nataknuta je na koplje i čitavih nedelju dana bila izložena na bedemu Budimske tvrđave. Potom je bačena u Dunav.

* Spomenik izradio poznati jugoslovenski vajar Petar Palavičini

Posle njegove smrti, vojska se rasula i to je bio kraj njegove, srpske države na rubu ugarskog carstva.

- Oni koji večno vrede, uvek ginu iz zasede - govorili su njegovi savremenici, a budućim naraštajima ostalo je otvoreno pitanje da li bi tok istorije srpskog naroda možda bio drugačiji da nije bilo Terekovog noža.

Njegovom smrđu država je možda uništena, ali nije ideja koju je on uneo u Srbe na području Ugarske, koja će vekovima kasnije samo jačati.

- Od pojave cara Jovana Nenada Vojvodina je uvek po svojoj državotvornoj misli ulazila u sastav srpske države - kaže Veselin Dželatović u svojoj knjizi "Poslednji srpski car Jovan Nenad".

Njegova ideja dobila je pravi obris 1918. prisajedinjenjem Vojvodine Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

"Tvoja misao je pobedila" - memento je koji i danas stoji na spomeniku caru Jovanu Nenadu u srcu Subotice.