VELIKA srpska naučnica Mileva Marić Ajnštajn dobija svoju bistu usred Amerike! Kako "Novosti" saznaju, na incijativu Aleksa Mačeskog, počasnog konzula Srbije u državi Ohajo, a uz pomoć Uprave za dijasporu, spomenik će biti postavljen na svečanosti na Vidovdan, 28. juna.

Bistu naše slavne naučnice, koja će krasiti Srpski vrt u Klivlendu, kako nam je otkrio Vukman Krivokuća, pomoćnik u Upravi za dijasporu i Srbe u regionu MSP-a, je uradio akademski vajar Ivan Felker po motivima jedne od najpoznatijih, inače retkih, fotografija.

- Ovo je prvo spomen-obeležje ove velike Srpkinje u Americi, a biće postavljeno u Rokfelerovom parku koji se nalazi u centru Klivlenda - kaže Krivokuća.

Inače, u Klivlendu živi 112 nacija iz celog sveta. Poštujući tu nacionalnu mešanost grad je još 1910. godine formirao Kulturnu baštu u kojoj je svaka nacija podigla svoj vrt. Bašta je nastala u Rokfelerovom parku, na površini od 12 hektara. Ideju je osmislio Leo Veidental, a diznajnirao je arhitekta Ernest Bovdič.

- Jedna od prvih nacija koja je podigla svoj vrt bila je Kraljevina Jugoslavije, koja je 1930. godine u svom vrtu podigla bistu Petra Petrovića Njegoša - govori Aleks Mačeski, potomak srpskih doseljenika iz Like i počasni konzul Srbije u državi Ohajo.

Kulturna bašta Klivlenda je nastala kao potreba da doseljene nacije sačuvaju svoj kulturni identitet. U ovom poduhvatu izgradnje vrta Kraljevine Jugoslavije učestvovao je arhitekta Đorđe Voinović, čiji je sin Džordž Voinović bio gradonačelnik Klivlenda od 1978. do 1988. godine i potom senator SAD. Početkom 21. veka na placu broj 32 konzul Aleks Mačeski je pod devizom "Samo sloga Srbina spasava" ujedinio Srbe iz Klivlenda oko ideje da ožive i prošire Srpski vrt.

Predstavnici Srba iz Klivlenda ispred spomenika Svetom Savi

Bista Mileve Marić Ajnštajn biće postavljena za Vidovdan, 28. juna, uz prigodnu svečanost koju će organizovati Srpska pravoslavna crkva, klivlendski Srbi i Mačeski. Klivlendski Srbi planiraju da u Srpskom vrtu postave i biste prosvetitelja Dositeja Obradovića, ali i Svetog Nikolaja Velimirovića, misionara Srpske pravoslavne crkve koji je preminuo u SAD.

- Želja nam je i da u Rokfelerovom parku u Klivlendu podignemo i spomenik patrijarhu Pavlu, koji je još pre dve decenije posetio SAD, gde je dobio ime koje ga je uvelo u svetsku istoriju - Svetac koji hoda - zaključuje Mačeski.

Vukman Krivokuća i Aleks Mačeski

GROB U CIRIHU

VUKMAN Krivokuća je najzaslužniji što je u Švajcarskoj, gde je naša naučnica umrla 1948. godine, pronađen i obeležen grob Mileve Marić Ajnštajn. Lično je na groblju Nordhajm u Cirihu 14. juna 2009. godine postavio spomen-ploču na njenu grobnicu i time je ovu Srpkinju spasao od zaborava.

MUZEJ VELIKANA

SRPSKI vrt u Klivlendu je pravi srski muzej pod vedrim nebom. U njemu su biste Svetog Save, Petra Petrovića Njegoša, Kralja Petra Prvog Karađorđevića, Vuka Stefanovića Karadžića, Stevna Mokranjca, Mihaila Pupina, Nikole Tesle...