Ono što su rimski graditelji, umetnici i robovi početkom 2. veka nove ere podvigom uklesali u stene iznad Dunava, verujući da će zapis o Trajanovom pohodu i graditeljskom poduhvatu ostati večno na istom mestu, majstori iz Aranđelovca su sredinom 20. veka "popeli" na kotu višu čak dvadeset jedan i po metar!

Tokom velikog graditeljskog poduhvata sedamdesetih, izgradnje hidroelektrane "Đerdap", pomalo u senci ostao je veliki podvig koji su izveli stručnjaci i majstori aranđelovačke firme. Uspeli su da svetski važan istorijski spomenik, čuvenu Trajanovu tablu, spasu od potapanja i izmeste iznad novog nivoa Dunava, odnosno Đerdapskog jezera.

Vođa tima stručnjaka i majstora iz Aranđelovca Dragomir Pavlović (88), i danas, posle gotovo pet decenija, kaže da je ponosan na ekipu koja je uradila veliki posao. Po mnogima, to bi i sada, uz veliki napredak i savremenu tehnologiju, bio podvig vredan divljenja.

A aranđelovački majstori su ogromnu stenu sa uklesanom Trajanovom tablom, tešku oko tri stotine tona, u jednom komadu i neoštećenu, takoreći uz pomoć štapa i kanapa, podigli na bezbedno mesto.

- Verovali smo u uspeh i nismo se plašili posla. Bili smo mladi i poletni, ali i svesni odgovornosti. Slušali smo razne savete i predloge, ali smo ipak sve uradili onako kako smo mi zamislili. Srećom, ispalo je sve kako valja - priseća se Pavlović.

Dragomir Pavlović

Uz projekat o očuvanju Trajanove table, stali su tada i politički vrh države, stručna i svekolika javnost. Samo je bilo pitanje kako to izvesti.

Trajanova tabla, koja je tu postavljena početkom 2. veka, na metar i po iznad rimskog puta pored Dunava, morala je biti izmeštena zbog podizanja nivoa reke, odnosno izgradnje Hidroelektrane "Đerdap".

Jedan od predloga bio je i da se tabla iseče na komade i premesti na novu visinu, gde neće biti potopljena. Bilo je i zamisli da se izmesti negde izvan Đerdapske klisure. Za obavljanje tog posla nije bilo firme koja je imala neko ozbiljnije iskustvo. Posao je pao na "Venčac", koji se bavio eksploatacijom i obradom kamena.

- Mi smo zacrtali da je prenesemo u jednom komadu, da ostane baš tu, na Trajanovom putu, samo dvadesetak metara iznad - priča Pavlović, danas penzioner. - Imao sam ekipu vrsnih klesara, bravara, montera... Znali smo šta je kamen, preko ruku smo preturili tone venčačkog kamena. Ipak, nije to isto, nije bilo ni lako kada smo videli teren, reku, klisuru...

Dogovarali su se i sa stručnjacima Zavoda za zaštitu spomenika kulture, sa iskusnim stručnjacima "Mostogradnje"... Imali su ljudsku i stručnu podršku, ali sve je opet visilo o koncu i od njih zavisilo.

Najpre su, kaže, na bezbednoj visini napravili prostor gde će biti smeštena Trajanova tabla. Pripremili su ono što su imali - sajle, trake, balvane, predviđene za kotrljanje glomazne stene.

Isekli su stenu na kojoj je bila tabla. Reč je o gromadi od sedam i po metara visine, isto toliko širine i metar i po debljine.

- Tako danas pričam, mada je to bio mukotrpan, precizan i odgovoran posao. Nije smelo biti omaške, niti povrede nekog od radnika - kaže Pavlović.

Završili su posao bez ijedne greške. Trakama i sajlama, uz pomoć malih hidrauličnih dizalica koje su konstruisali stručnjaci "Mostogradnje", podigli su tablu na predviđeno mesto. Radove su počeli u septembru 1967, a završili ih maja 1969. godine.


"VELI JOŽE" ODUSTAO

Jedan od predloga bio je da se Trajanova tabla, u delovima, ili "kako bilo", premesti uz pomoć tada najsavremenijeg broda-dizalice "Veli Jože", koji je zbog tog posla trebalo da stigne iz Rijeke.

Međutim, nikada nije stigao do Đerdapa. Pojedini radnici su bili uvereni da je "Veli Jože" odustao jer nije bilo sigurne potvrde da će posao uspešno obaviti.

Tako su majstori "Venčaca" ostali bez te podrške. Navodno, objašnjeno je da je to preskupo, jer bi brod morao da od Rijeke putuje Jadranskim morem, pa kroz Dardanele, i zatim Crnim morem, da bi došao do Dunava.


DO TABLE SAMO SA VODE

Kao deo operacija u borbi protiv Dačana (teritorija današnje Rumunije), rimski car Trajan sagradio je put od Beograda (tadašnjeg Singidunuma), kroz Đerdapsku klisuru, pa sve do mesta gde je podigao most na Dunavu (Trajanov most). Gradnju puta je završio 103. godine, a ceo posao je ovekovečio pločom s natpisom.

Na tabli je uklesan tekst na latinskom, koji u prevodu glasi: "IMPERATOR CEZAR, BOŽANSKOG NERVE SIN, NERVA, TRAJAN AVGUST GERMANIK, VRHOVNI SVEŠTENIK, ZASTUPNIK NARODA PO ČETVRTI PUT, SAVLADAVŠI PLANINSKO I DUNAVSKO STENjE, SAGRADI OVAJ PUT".

Trajanova tabla prvobitno je bila postavljena na metar i po iznad rimskog puta pored Dunava. Natpis na tabli bio je uklesan u šest redova, ali se danas jasno očitavaju samo tri. Od njene bogate reljefne dekoracije očuvan je jedino friz sa predstavom orla, kao i figure krilatih genija. Ispod natpisa je figura koja kleči, verovatno Danubius, a iznad je nadstrešnica s kasetiranom tavanicom. Do table se može stići jedino sa vode.