Vojvođanske priče: Spremna gnezda za šarena jaja

VASKRS je najveći i najsvečaniji hrišćanski praznik i praznuje se još od vremena apostola, u čast Hristovog vaskrsnuća i pobede života nad smrću. U narodnom predanju Uskrs je praznik nad praznicima i otuda i njegovo svečano obeležavanje ne samo kroz vekove, već i kroz milenijume - kaže Dušanka Marković, viši kustos Muzeja grada Novog Sada.

Tako je, dodaje naša sagovornica, oduvek bilo i na prostoru srpske Panonije. Uskrsni običaji se nisu mnogo razlikovali od onih u drugim delovima pravoslavnog srpstva. Jedan od najvažnijih, oduvek je bilo šaranje uskršnjih jaja. Pošto se iz njih rađa novi život, njima se, u uskršnjim običajima, predstavlja i očiglednost vaskrsenja. Zato se najčešće farbaju crvenom bojom.

Crvena boja je, istovremeno, i simbol Isusove nevino prolivene krvi i oduvek je obavezna za prvo obareno i obojeno uskršnje jaje ili čuvarkuću, odnosno čuvarak. Ono se u kući čuva do narednog Vaskrsa.

- Ponegde, kao u Sremu, običaj je da se ovo jaje ne skuva, nego se samo uoči Velikog petka stavi u varzilo blizu vatre. Sutradan se ono izvadi, a boje druga jaja. Kad se ona oboje, čuvarkuća se vrati u boju i drži u njoj do Đurđevdana ili Spasovdana. U Sremskim Karlovacima je ono držano u loncu s bojom ukraj tavana, sve do sledećeg usrksa - veli Markovićeva.

Varzilo je, uzgred, prirodna boja od kore brazilskog crvenog drveta koja je, s kraja 19. i tokom 20. veka potisnula farbanje jaja biljkom broć i bilo je u širokoj upotrebi do kraja Drugog svetskog rata.

Nisu, kao relikvije, čuvana samo jaja čuvarkuće. U Muzeju Novog Sada je, tako, i danas izloženo uskršnje jaje koje je, pred Sabornom crkvom u Beogradu, Bošku Brziću iz Budisave 1963. poklonio tadašnji patrijarh srpski German. On ga je sam čuvao decenijama, a onda ustupio muzeju.

Svečana uskršnja litija novosadskim ulicama

Veliki petak je, inače, dan Isusove smrti i otuda se uskršnja jaja uvek tada i farbaju. I tu je, kada je o panonskim pravoslavnim prostorima reč, bilo izuzetaka. Tako su u mnogim sremskim mestima jaja na Veliki petak bojena ljuskama luka u žuto, a tek sutradan, na Veliku subotu, u crveno ili plavo.

Deo običaja bilo je i mešenje uskršnjeg kolača, veoma sličnog božićnoj česnici, ali sa neobojenim jajetom kao simbolom plodnosti na sredini. Uskrsu su često prethodile i maškare ili poklade, kada su maskirane grupe dece ili odraslih obilazile kuće i za to bile darivane.

Šareno jaje koje je patrijarh srpski German darovao Brziću

Sam dan Uskrsa oduvek je bio posebna i najveća radost. U najsvečanijoj odeći išlo se u crkvu na jutrenje, mladići su pucali prangijama... Oko crkava ili po ulicama išle su i raskošne uskršnje litije. Posle toga, uglavnom lepo uparađene devojke išle su kod tada retkih fotografa na "slikovanje", a onda cele porodice na bogati prvi mrs posle uskršnjeg posta. Činlo se to uskršnjim jajetom, posle tradicionalnog tucanja.

- Prastari običaj je i da se dete na uskršnje jutro umije hladnom vodom da bi bilo sveže i čilo, a zatim protrlja crvenim uskršnjim jajetom po licu, da bi bilo zdravo i rumeno. Detetu se crvenim jajetom najpre dotakne čelo, a zatim brada, pa obrve i nos - predočava Markovićeva.

Poklade u Banatu, devojka uoči Vaskrsa

I najzad, kada je o Vojvodini reč, običaj da se darovi za decu odnose u baštu i stavljaju u gnezda koja je "napravio zeka". Običaj se najpre javio kod Rumuna u Banatu, da bi se docnije proširio.

USKRŠNjI POST NAJDUŽI

PROSLAVI Uskrsa prethodi veliki ili časni post koji traje sedam nedelja i najduži je i najstrože održavan post u godini. Narod veruje da onog ko se za vreme tog posta omrsi, mora snaći neka šteta. Preostala tri višednevna, ili višenedeljna posta, jesu božićni (šest nedelja), Petrov (od osam dana do šest nedelja) i Gospojinski (dve nedelje).

Učenice na vrteški uoči Vaskrsa u Novom Sadu

U NARODNOM predanju sanjati bojenje jaja znači imati smetnje u poslu. Ako, pak, sanjate da ih kupujete, u kući će biti blagostanje, ukoliko ih u snu jedete možete se nadati veridbi, sreći u ljubavi i dugom životu, a ako ih razbijate ogovaranju i neprijatnostima. Najzad, ako muškarac sanja da jaja vadi iz gnezda, može da se nada skorom venčanju sa - udovicom.