Kuća puna malih stvaralaca

KAMO sreće da u Srbiji ima više porodica poput one koju su stvorili Tanja (34) i Ivan (35) Grbić iz Zemuna! Ne samo zato što su srećni roditelji petoro dece - Željka (12), Uroša (10), Jelene (7), Mihaila (5) i Gavrila (1), nego i zato što su svili gnezdo u kom vladaju ljubav, sklad, radost, poštovanje, razumevanje...

Njihov dom pun topline najviše greju iskričave, vesele, radoznale okice petoro mališana. I blagost i ponos njihovih roditelja.

- Oni su naš blagoslov i zadovoljstvo, jer mi bez njih nismo mi - zadovoljno pričaju Ivan i Tanja. - Kad negde odu, čak i na dan, mnogo nam nedostaju. Kada smo svi u kući, na okupu - najlepše nam je.

Očigledno je to već posle kratkotrajnog boravka u domu Grbića. Jer, ljubav se ne može sakriti, a ni lepo kućno vaspitanje mališana.

Osim što imaju predivne decu, Ivan i Tanja mogu da se podiče i nesvakidašnjim umetničkim talentom svojih mališana. Kuća im je puna malih stvaralaca. Ima tu, istina i "genetike", jer je Ivan slikar, ikonopisac i, kako kaže, pre svega - akvarelista. A Tanja, iako zaposleni ekonomista, svoju veliku kreativnost potvrđuje "zlatnim rukama". Na svojim ručnim radovima, etno haljinama, košuljama i benkicama, od zaborava čuva originalni srpski narodni "puni vez" i pokrsticu, šije, pravi igračke i interaktivne knjige od tekstila za najmlađe. I deca su im višestruko nadarena, pa ne čudi što imaju porodičnu umetničku radionicu.

Uroš i Željko sviraju po nekoliko instrumenata

- Uroš i ja pohađamo muzičku školu - priča Željko. - On ide na časove klavira, a ja više volim gitaru, mada sviramo i na drugim instrumentima. Svi smo ponosni i radujemo se Uroševim uspesima, jer je učestvovao na nekoliko republičkih, državnih i međunarodnih takmičenja iz klavira i već je proglašen za mladog virtuoza. Uz gitaru, meni je posebna zanimacija i zadovoljstvo kada pravim nakit. Prošle godine prijavio sam se na kurs izrade ženskog nakita, završio ga i sada sam izrađujem i prodajem minđuše, ogrlice i lančiće.

Željko sa Urošem u ateljeu

- Najviše volim kad sa tatom idem u njegov atelje - "ubacuje" se Uroš. - Mnogo volim da crtam i slikam, a od tate, dok radimo zajedno, najviše naučim.

Uroševom kičicom oslikani akvareli, koje smo videli u domu porodice Grbić, ostavili su nas "bez reči" i sa osećanjem da će se o njegovoj slikarskoj veštini tek govoriti. Putem starije braće, krenuće i petogodišnji Mihailo. To obećavaju njegova radoznalost, znatiželja i bezbroj pitanja na koje neprekidno traži odgovore, dok najmlađi Gavrilo uživa u ljubavi, pažnji i brizi koju mu pruža cela porodica.

- Često nas pitaju jesmo li planirali da imamo više dece - priča Tanja. - Ne znamo da li bi se to baš moglo nazvati planiranje, ali svako naše dete jeste "dogovoreno". Nijedno nam se nije "omaklo", a posle trećeg nam je bilo jasno da nam ne bi bilo teško da odgajamo i četvrto i peto. Sada, zaista, uživamo u roditeljstvu. Dobrom organizacijom i podelom poslova i zaduženja, sve stižemo i postižemo. Najvažnije je da su deca dobri đaci, da imaju radne navike. Tačno je da se mnogočlane porodice teško nose sa finansijskim obavezama, ali sigurni smo i da su porodice, poput naše, sa četvoro i više dece, zapravo, najzadovoljnije. Decu od malena učimo da budu poslušni i vredni, da na vreme ispune svoje obaveze, da zajedno radimo neke kućne poslove. A meni već mnogo znači pomoć troje starije dece oko Mihaila i Gavrila.

JELENINE RUKOTVORINE

NASMEJANA, a istovremeno vrlo ozbiljna, Jelena je jedino žensko dete Grbića. Rođena je "između" dva starija i dva mlađa brata. Voli ih, kaže, najviše na svetu. Sluša Željka i Uroša jer su stariji, a nju slušaju Mihailo i Gavrilo.

- Volim mamine ručne radove i, sada, rado od nje učim da vezem - priča nam Jelena. - Uživam da gledam dok mama veze i trudiću se da u vezu budem vešta kao ona. A već sam naučila da šijem, tako da mami pomažem kada pravi igračke od platna.