Dr Jovan Puzović: U CERN-U tražimo iglu u plastu sena

NAUČNICI U CERN-u (Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja), u Švajcarskoj, vrše poslednje pripreme da, posle pauze od nekoliko meseci, pokrenu eksperimente u akceleratoru (LHC) obima 27 kilometara. I dok inženjeri proveravaju džinovsku mašinu za nova otkrića, svi ostali rade punom parom, kao da pauze nije ni bilo, a među njima i oko 25 naučnika iz Srbije. Podeljeni u nekoliko grupa, rade na različitim eksperimentima, a vođa jednog od timova, prof. dr Jovan Puzović sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kaže da za istraživače predaha nije ni bilo.

- CERN-ov akceleratorski kompleks verovatno je najsloženija mašina dosad napravljena čovekovom rukom, na samom rubu tehnologije, mnogo složenija od spejs-šatla. Tokom perioda za održavanje svi sistemi se pregledaju i uočena slaba mesta se popravljaju. S druge strane, konstantno traje analiza već sakupljenih podataka, i ona nije prekidana za vreme ovog perioda. Količina sakupljenih podataka je vrlo velika i njihova analiza, i pored izuzetnih računarskih kapaciteta, traje veoma dugo. Sve ovo daje mi za pravo da kažem da naučnici na LHC-u više rade kada on ne radi.

* Naša država bila je jedan od osnivača CERN-a. Koliko je danas naše učešće u radu?

- Oko 25 naših istraživača radi u CERN-u, a podeljeni smo u četiri grupe: CMS, ATLAS, ISOLDE i SHINE. Srećom, imamo veoma talentovane mlade fizičare, i broj onih koji su se opredelili za fiziku visokih energija raste. Rad u CERN-u vrlo je zahtevan, rad kolega zavisi od toga šta ste i kada vi uradili, a i vi zavisite od drugih. Godinu unapred se zna kada ćete dobiti svoje vreme na detektoru, a ako vam iskrsne neki problem, onda ne postoji radno vreme, ni praznik. Dešavalo se da radimo i po celu noć dok ne rešimo problem.

* Božanska čestica, crne rupe, nastanak kosmosa - sve su to pitanja na koja se odgovori očekuju iz CERN-a. Šta vaš tim istražuje?

- Deo smo CERN-ove SHINE kolaboracije, koju sačinjava 27 institucija sa oko 160 istraživača, a glavni cilj je proučavanje interakcija za izučavanje kosmičkog zračenja, neutrinska fizika i proučavanje novog stanja nuklearne materije zvanog kvark-gluonska plazma. Nadamo se da ćemo do 2020. imati dovoljno rezultata da odredimo parametre koje tražimo.

* Posle svake pauze, povećavaju se brzine i energije čestica u velikom hadronskom sudaraču (LHC). Kakvi rezultati se očekuju od ove faze rada?

- Očekujemo još više podataka, što će nam dati širi uvid u trenutno važeću teoriju elementarnih čestica zvanu standardni model. LHC je prevashodno napravljen da dokaže postojanje takozvanog Higsovog bozona (božanske čestice), koji se pojavljuje jednom na svakih nekoliko desetina milijardi sudara čestica, i to je uspešno okončano 2012. godine. Traženje igle u plastu sena je dečja igra prema ovom izazovu. Sada se traže takozvane supersimetrične čestice, koje bi predstavljale novu fiziku i nadogradnju standardnog modela. Uopšteno govoreći, LHC je mašina pravljena za otkrića, i kada bismo znali šta sve može da nam donese ne bi ni bilo potrebe da se odvajaju ogromni ljudski i materijalni resursi da se napravi, zato sačekajmo da vidimo šta će se novo otkriti.

* Kakav je odnos naše države prema učešću u CERN-u?

- Ministarstvo odvaja značajna sredstva za članarinu. Međutim, u ugovoru sa CERN-om Srbija se obavezala da istraživačima finansira putne troškove i materijalna sredstva za rad u okviru naše države. Nažalost, ne može se reći da Ministarstvo ispunjava te obaveze. Pre nekoliko dana od predsednika UO našeg eksperimenta dobio sam informaciju da prošlogodišnji doprinos zajedničkom fondu za našu grupu još nije plaćen. Naša grupa obavlja veoma značajan posao za eksperiment i svih ovih pet godina bili smo finansirani od strane kolaboracije u iznosima do 10.000 švajcarskih franaka godišnje. Međutim, doprinos zajedničkom fondu mora da se plaća, inače ćemo morati da radimo preko inostranih institucija, pa nećemo više biti srpski tim u kolaboraciji. To bi nas vratilo u način rada tokom sankcija, što ne bi bilo pohvalno za našu zemlju.

* Iako ste na projektu u CERN-u, naukom se bavite i u Srbiji. Kako ocenjujete konkurs za finansiranje istraživanja u naredne četiri godine, objavljen pre nekoliko dana?

- Pravila su slična kao i na prošlom konkursu, pre pet godina. Dobro je što se traže bolji opis projekta i jasno definisani ciljevi. Neke od primedaba fakulteta i zajednice instituta nisu usvojene, što je loše i što će prvenstveno pogoditi fiziku i hemiju. Uslovi konkursa su korektni, mada su mogli da budu i bolji, imajući u vidu specifičnosti određenih grana nauke.

* Radite sa mladima, mentor ste na doktorskim studijama. Gde su vaši bivši studenti danas?

- Sudeći po broju preporuka koje pišem, čini mi se da ih sada manje odlazi u inostranstvo. Većina je ostala u Srbiji, ali takođe većina ima vrlo blisku saradnju s međunarodnim laboratorijama i institucijama. Tako moderna nauka funkcioniše. U vrhunskoj nauci davno su prošla vremena kada je jedan čovek s nekoliko pomoćnika u jednoj laboratoriji mogao da produkuje vrhunska otkrića. Danas se formiraju međunarodne kolaboracije s nekoliko desetina, stotina pa i hiljada istraživača, kao što je slučaj u CERN-u.

ISTRAŽIVANjA PRESKUPA

* Imate li u Srbiji tehničke uslove da se bavite svojim istraživanjima?

- Istraživanja u ovoj oblasti su jako skupa i jedna država sama to ne može da podnese. Zbog toga se i formiraju veliki centri koji oko sebe okupljaju grupe i istraživače iz raznih država. Kada bi nas država podržala za putne troškove i materijalne potrebe, mogao bih da kažem da u Srbiji možete da se bavite ovom naukom. Ovako je jako teško, podrška stiže samo od naše kolaboracije u CERN-u, a i to ne može da bude večno.

TERORISTIMA PRISTUP NEMOGUĆ

*Svedoci smo bombaških napada u srcu Evrope. Da li je CERN sigurno mesto?

- Sigurnosne mere u CERN-u su na izuzetno visokom nivou, u poslednjih godinu dana taj nivo je još povećan. Posebna služba proverava odobrenja, skenira vam mrežnjaču i dodeljuje prava pristupa određenoj lokaciji. Kontrole na ulasku u izuzetno osetljive lokacije su rigorozne i gotovo da ne postoji mogućnost da neovlašćena osoba uđe. Tokom rada LHC-a i tunel i podzemne detektorske hale su prazni. Naravno, uvek postoji mogućnost terorističkog napada na administrativne zgrade i nadzemne objekte, ali izuzev ljudskih žrtava i materijalne štete apsolutno je sigurno da oni ne bi mogli da proizvedu nikakvu ekološku katastrofu ili radioaktivnu zagađenost. To proističe iz samog načina rada akceleratora: isključite ga ili oštetite i radioaktivnost prestaje.