Reportaže

Atos nad Zapadnom Moravom

Boris Subašić

08. 04. 2016. u 19:00

Čuda prirode i istorije u Ovčarsko-kablarskoj klisuri izazivaju divljenje i strahopoštovanje. Manastiri u vrletima kao sažeta slika lepote Bogorodičinog vrta na Halkidikiju

Srpska Sveta Gora, sa svojim manastirima i isposnicama u vrletima Ovčarsko-kablarske klisure nad meandrima Zapadne Morave, sažeta je slika sve dramatike i lepote Atosa, promećuju svi koji su hodali Bogorodičinim vrtom na Halkidikiju.

Fantastični pejzaži i mnogobrojna snažna vrela u stenama odvajkada su izazivali divljenje i strahopoštovanje ljudi. Arheolozi su, istražujući prostor oko lekovitih izvora Ovčar banje, otkrili da se tu nalaze svetilišta i kultna mesta još iz preistorijskih vremena.

- Mnogi monasi dolazili su sa Svete Gore u Ovčarsko-kablarsku klisuru da se podvizavaju. Kazivali su da se nigde ne osećaju bliže Bogu nego na ovom mestu mira, gde postoje samo visoki Ovčar, Kablar i nebo - ispričale su nam monahinje iz Uspenja, koje se mogu sresti i na planinarskim stazama do kapelice sazdane u isposnici "Savina voda" i na vrhu Kablara, gde se mole u tišini koju narušava samo vetar.

Prvi srednjovekovni kaluđeri isposnici, svetogorci i sinaiti počeli su da stižu u klisuru bežeći od najezde Katalonaca na Atos u 13. veku. Askete su od tada, čak i u vreme najsurovijih turskih progona, ostale u Srpskoj Svetoj Gori, koja nikad nije opustela.

Čak i danas, kad izuvijanim kanjonom, dugim 20 kilometara, prolazi magistralni put, na samo nekoliko desetina metara od njega počinje tihi manastirski svet u kome se poštuju stroga svetogorska pravila. Početak Srpske Svete Gore kao svetionik označava njen najmlađi manastir Uspenje, podignut na bregu poluostrvceta u meandru - petlji Zapadne Morave.

Na tom mestu je u srednjem veku stajao visoki stup, tvrda kula Lestvica, koja je istovremeno bila stražara, zvonara, stroga isposnica i prepisivačka radionica. U njoj su bili ujedinjeni silni zaštitnički duh hilandarskog Milutinovog pirga i tajanstvena tama Savine isposnice u Kareji. Njena velika zvona odjekivala su celom klisurom, podsećajući isposnike iz pećina da je vreme za zajedničku molitvu.

Danas je od visoke kule ostao samo deo zidina pod kojima je vladika Nikolaj Velimirović 1939. započeo zidanje Manastira uspenja Presvete Bogorodice, koji je trebalo da bude grobna crkva žičkih episkopa. Prvo rat, a zatim i nova državna ideologija prekinuli su taj poduhvat, koji je tek devededsetih nastavio Miloš Velimirović iz Čačka, koji je dovršio manastir. U Uspenje je 2003. stigla prva monahinja, nastojateljica Nauma.

Ona je sa sestrinstvom divljinu pretvorila u oazu lepote, mira i gostoljubivosti. Mnogi poklonici koji dolaze u Uspenje, dugo ćuteći, sede kraj ostataka kule Lestvice, odakle puca pogled na sure litice Kablara, nalik na obrise vrha Atosa.

SVETINjE

S VRHA Kablara, manastir Uspenje izgleda kao da je spušten s neba na brdašce opasano Zapadnom Moravom, koja je upravo izašla iz ždrela klisure ostavljajući za sobom na levoj litici Blagoveštenje, Nikolje i Jovanje, a na desnoj Svetu Trojicu, Sretenje, Vavedenje, Vaznesenje i Preobraženje.

Zabranjeno preuzimanje fotografija bez saglasnosti redakcije "Večernjih Novosti"

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije