Umiru zbog previše rada

TOKIO - U Japanu je zabeležen rekordan broj zahteva za odštetama zbog smrti od previše rada, fenomena zvanog "karoši", koji sve više pogađa mlade zaposlene oba pola.

Potražnja za radnom snagom najviša je od 1991. godine, što bi za premijera Šinza Abea trebalo da bude pomoć da uključi što više ljudi na tržište rada i time neutralizuje posledice starenja stanovništva.

Međutim, zbog labave primene zakona o radu, neke firme previše iskorišćavaju svoje zaposlene, što nekad završi tragičnim posledicama.

U protekloj je fiskalnoj godini dostignut je rekordan broj zahteva za odštetu zbog fenomena "karoši", njih 1456, saopštilo je japansko ministarstvo rada, najčešće unutar sektora u kojima hronično fali radnika, poput zdravstva, javnih službi, špediterskog prevoza i građevinarstva, prenela je agencija Hina.

Sekretar nacionalnog veća za žrtve karošija Hiroši Kavahito smatra da je stvarna brojka verovatno deset puta veća, ali da vlast nerado priznaje te incidente.

"Vlada je organizovala mnoge simpozije i štampala postere o ovoj temi, ali to je samo propaganda", rekao je Kavahito, dodajući kako je jedino rešenje manji broj radnih sati, a tu vlada ne čini dovoljno.

On se kao advokat bavi karošijem od 1980. godine i tvrdi da su pre u 95 odsto tih slučajeva bili sredovečni muškarci na službeničkim poslovima, ali da se danas 20 odsto odnosi na žene.

U Japanu ne postoji zakonsko ograničenje broja radnih sati, a mistarstvo rada prepoznaje dve vrste karošija - smrti kao posledice kardiovaskularnih bolesti povezanih s preteranim radom i samoubistava zbog poslovnog stresa.

Tako će se smrt od kardiovaskularnih bolesti smatrati karošijem ako je zaposleni radio više od 100 prekovremenih sati u prethodnom mesecu ili 80 prekovremenih sati u dva ili više meseca zaredom u poslednjih šest meseci.

Samoubistvo će se klasifikovati kao karoši ako je zaposleni radio više od 160 prekovremenih radnih sati u jednom mesecu ili više od 100 sati tri meseca zaredom.

Samoubistva uzrokovana poslom porasla su 45 odsto među mladima do 29 godina, kao i oko 39 odsto među ženama, pokazala je statistika ministarstva rada.

Problem se pogoršava podelom japanske radne snage na dve odvojene kategorije – stalno zaposlene ione s ugovorima na određeno vreme, što su najčešće žene i mladi. U 2015. godini ovih poslednjih bilo je 38 odsto (od kojih je 68 odsto žena), što je rast od 1990. kad ih je bilo 20 odsto.

Advokati i aktivisti upozoravaju da poslodavci namame pa prevare radnike, oglašavajući posao s punim radnim vremenom i razumnim brojem radnih sati, da bi kasnije kandidatima ponudili ugovor s dužom satnicom, često s neplaćenim noćnim smenama i vikendima.

Mladi zaposlenici na to često pristaju na to zbog nedostatka iskustva, dok žene to čine jer se pokušavaju vratiti na tržište rada nakon trudnoće, pa misle da će teško dobiti priliku negđe drugđe, smatraju aktivisti.

Predsednica grupe za podršku "Porodici s karošijem" Emiko Teraniši kaže da dobija mnogo pritužbi na taktike zapošljavanja, poput firmi koje novozaposlenima govore da njihova plata uključuje 80 prekovremenih sati i da će morati da vrate novac poslodavcu ako rade manje.

"U takvom sustavu neki ljudi ne zarade ni minimalac", rekla je Teranishi, čiji je suprug izvršio samoubistvo zbog prekovremenog rada.

Takve zloupotrebe u poslednjih deset godina postale su toliko česte da su mediji neke firme stavili na crne liste.