Sveti Sava ostavio trag

RAZBOJIŠKI manastir kod Godeča u susednoj Bugarskoj, udaljen od Pirota tridesetak kilometara, sve češće obilaze naši vernici zbog sasvim konkretnih razloga: ovaj hram pravoslavlja i dan-danas slavi našeg prosvetitilja Svetog Savu, koji je ovde boravio na proputovanju za Jerusalim. Upravo zato, ali i zbog drugih pojedinosti malo poznatih široj javnosti u Srbiji, okolina manastira koji je u Savino vreme bio jedva pećinska crkva, proglašena je svetim mestom, na kome se događaju čudesa.

- Sveti Sava, čije su mošti u Trnovu, ovde je boravio 1234. na proputovanju za Jerusalim. Tada je na ovom mestu bila samo pećinska crkva u kojoj je on postio i molio se Bogu četrdesetak dana. Vekovima se priča da je tada osveštao tu crkvu, koja u pećini podno stene još uvek postoji. Od njegovog boravka kao da se sve promenilo. Počeo je da se formira manastir, da napreduje i da se uzdiže ni iz čega. Danas je to pravi verski hram, mesto duhovnog mira, bogate verske tradicije, koje obilaze vernici, ali i nevoljnici iz Bugarske, Srbije, čitavog Balkana, ali i Evrope -kaže igumanija Agnesa, starešina Razbojiškog manastira.

Od Savinog boravka ovde, kažu u manastiru, u okolini su se pojavili mnogi blagotvorni, lekoviti izvori. Niko tačno ne zna koliko je sveta ovde dolazilo i odlazilo, ali legenda kaže da su mnogi sa najtežim kožnim bolestima odavde otišli isceljeni, da su ćopavi prohodali, a slepi progledali. Mnoga isceljenja ravna čudima su se dogodila, pa su i mnogi unesrećeni, vekovima unazad, kao što rade i danas, pohodili lekovite vode u okolini Razbojiškog manastira. Upravo zato, u znak zahvalnosti, kaže igumanija Agnesa, Sveti Sava koji je osveštao ovo mesto, redovno se pominje u svim molitvama. Nakon prvog boravka, srpski svetac i državotvorac se nije više nijednom vratio u Razbojiški manastir.

ZAŠTIĆEN MANASTIR

Među vernicima koji često obilaze manastir su supružnici Slavica Pavlović i Srđan Tošić iz Pirota. Oni kažu da je ovaj manastir zanimljiv upravo zbog isposnice u kojoj je boravio naš svetac, da je služio narodu za verske obrede, ali i u sasvim praktične svrhe, tokom vekova osmanlijskog ropstva. Njegov položaj, podno teško pristupačne stene, bio je odlično skrovište za narod pred najezdom Turaka, ali se u njemu svojevremeno proizvodio i barut za borbu protiv zavojevača sa istoka.