Studenti prete buntom

RADOVANU nisu izrekli 40 godina robije. Osudili su ga na doživotni kazamat. Ali, to je tek poluvreme! On je primio odluku Sudskog veća, miran, jer presudom nije doveden u pitanje opstanak Republike Srpske. To je rezultat njegove borbe, zaveta i želje. On, možda, neće doživeti slobodu. Njemu je važnije da slobodu ima Srpska.

Reporteri "Novosti" primili su ovu poruku na Palama od Karadžićevog brata Luke, koji je prisustvovao izricanju presude u Hagu. Nimalo prijatno okruženje Luke Karadžića: predstavnici Udruženja žrtava iz Srebrenice i sedam opština, odakle su priželjkivali osudu za genocid.

- Šta? Četrdeset godina? - ustali su mladići iz kafića u centru Pala. - Idemo na protest.

- Nećemo na protest, deco, ovo je tek poluvreme presude - stišavao je mlade ljude jedan profesor.

- Za proteste nikad nije kasno, sada je vreme da pokažemo strpljenje. Ima vremena za drugostepenu presudu.

Dok traje prigušena agonija paljanskih, uglavnom mladih Srba, tišinu remete samo novinarske ekipe koje su se ustremile na porodicu Karadžića. Ćerka Sonja, supruga Ljiljana, sin Saša, odlučili su da u tišini, u svojim domovima, proprate izricanje presude. Uzaludno su novinarske ekipe opsedale kuću Karadžića.

Sudaramo se sa profesorom Draganom Kostićem, fizičarem na ovdašnjem Univerzitetu. Kaže nam prilično ljutito:

- Posle ovoga, predlažem Skupštini Srbije i Skupštini RS da na zajedničkoj sednici odbace sve haške presude.

Prvostepena presuda Karadžiću, osnivaču SDS i jednom od utemeljivača Republike Srpske, poljuljala je, u trenu, emocije na Palama, ali i u Istočnom Sarajevu, većinski srpskom delu ovog grada. Iz trenutka u trenutak, otuda stižu vesti da će se studenti sami organizovati, kad ih već niko drugi nije organizovao, i krenuti u protest.

Studenti su bili isprovocirani grafitima koji su osvanuli u srpskom delu Lukavice: "Smrt četnicima!" Ipak, pre ovih grafita, osvanuli su bilbordi u Istočnom Sarajevu: "Karadžić i Šešelj su heroji".

U susret ovakvim emocijama krenule su priče iz bošnjačkog dela grada da su spremni: zastave, sirene, automobili, povici i poruke "Smrt Republici Srpskoj". Ipak, ispostavilo se: federalna policija zabranila je svako javno okupljanje.

Vraćamo se na Pale, tenzije su, u kasnim popodnevnim satima, prilično smirene. A, u satima pre izricanja presude, Pale su bile gotovo puste. Zebnja se uselila u svaku kuću. Na pijaci i u popodnevnim satima razgovaralo se upola glasa. Nigde, baš nigde, nije bilo ni osmeha ni smeha.

- Nadali smo se najboljem, a strahovali smo od najgoreg - govori za "Novosti" Ruža Simić. - Koliko lično strahujem, toliko strahujem za sudbinu dece i unuka. Mi smo, ovde, na Pale, deco moja, proterani iz Vogošće. Sve smo tamo ostavili, ovde smo čitav život u zavežljaju doneli. Na put u Trebević, dok su Srbi u kesama nosili kosti svojih najdražih, to stalno sanjam. Jeste li vi gledali taj film u kom starci nose kosti svoje dece izginule za Srpsku? Jesmo... Pa šta onda da pričamo. Šta me, onda, pitate? Pitajte one koji taj film nisu ni prikazali u Hagu.

IZRICANjE presude Karadžiću praćeno je širom RS, po kafićima i kućama. Posle izricanja presude, u centru Banjaluke okupili su se članovi Udruženja građana Istočne alternative RS i Istočne alternative Srbije. Na Trgu Krajine održali su mirni protest na kojem su izrazili nezadovoljstvo radom Haškog suda podsetili na NATO bombarodovanje Srbije i odali počast žrtvama.

Predsednik Istočne alternative RS Vojin Pavlović, izjavio je da je zgrožen presudom od 40 godina, radom Tribunala.