TRAGEDIJA SRPSKOG SELA: Baka je molila doktora da joj napiše da je mrtva da bi joj sin došao u posetu
24. 03. 2016. u 20:15
Tragedija srpskog sela je tragedija srpskog naroda. Ova tragedija izgleda toliko očigledna da je bespredmetno da se bilo šta o njoj kaže. A sa druge strane, ponašamo se kao da je sve normalno..
Ilustracija
Srpsko selo Raške oblasti odbrojava svoje poslednje dane – gasi se, ostaje bez stanovnika. Iz sela vode jednosmerni putevi sa dva kraka. Jedan krak vodi u druge krajeve središnje Srbije i u svet, a drugi jednosmerni krak vodi na onaj svet. Ne vraćaju se u selo ni jedni ni drugi. Sve je više napuštenih domova i sela bez ijednog stanovnika. Korov se širi i buja, proždire njive, puteve, zgrade, kao da otima naš ljudski prostor.
Tragedija srpskog sela je tragedija srpskog naroda. Ova tragedija izgleda toliko očigledna da je bespredmetno da se bilo šta o njoj kaže. A sa druge strane, izgleda da niko ne vidi šta se dešava sa selom, ponašamo se kao da je sve normalno. Na kraju, svima će se to žestoko osvetiti, jer gubitkom naroda gubi se sve: suverenitet, sloboda, teritorija, identitet, budućnost, pamćenje. Dučić reče da je najveća nesreća biti istovremeno star, bolestan i siromašan. Upravo ta nesreća je zadesila srpsko selo, bar u Raškoj oblasti, ako mi nije dopušteno da govorim o drugim delovima Srbije.
Evo istinite epizode koja sve kaže.
Jednom sam za vikend bio u Sopoćanima, na svom imanju. Dolazi iz sela jedna žena koja deluje užasavajuće: poluslepa, stara, sva u ritama, sva izgrebana od trnja, zapuštena. Prilazi mi pipavim hodom sasvim blizu, poštapajući se krivom čvoravom motkom, zagleda me dugo i bez reči i kao da proverava da li me vidi, odjednom pita: „Jesi li ti Dobro”? Potvrdih. „Kumim te bogom i svim živim da mi napišeš da sam umrla.” Ne razumem šta mi kaže, sve mislim da se pogrešno izrazila, da je htela nešto drugo da kaže. Pitam: „Je li hoćeš da ti napišem da si bolesna?” „Jok. Napiši mi da sam umrla, kumim te ko boga.” „Mogu da ti napišem, baba, samo da si bolesna, drugo ne pišem, to se piše u mesnoj kancelariji.” „Ništa mi to ne vredi. Molim te, napiši mi da sam umrla, da pošaljem sinu da dođe da ga još jednom vidim dok nisam umrla.” Znam odakle je, putovala je peške kroz trnje oko četiri kilometra, poluslepa, i usput ju je trnje izgrebalo, ruke i lice joj krvare. Razumem težinu njene molbe, njena molba je teška do boga, poslednja predsmrtna želja, stresno deluje na mene sam njen izgled, a njena molba me zaledila, vedar dan mi se smračio. Razumem je, ali ne mogu da joj pomognem. „Baba, napisaću ti da si teško bolesna, na samrti, pa pošalji sinu, doći će on sigurno.” „Ništa mi to ne vredi, samo mi ti napiši da sam umrla, kumim te i preklinjem.” Objašnjavam joj da to ne smem da napišem.
Otišla je plačući bez glasa, nisam siguran da se živa vratila kući.
Taj stres me i danas drži. Dugo nisam išao za vikend u Sopoćane. Ništa tužnije u životu nisam doživeo. Bio sam na sahranama. One su svečanost u odnosu na neizmernu tugu nemoćne, stare i slepe majke. (Mislim da će čitalac shvatiti da sam lekar po struci, te me je starica zato tražila.)
Ovakvih i sličnih tragedija, znanih i neznanih, bezbroj je u srpskom selu Raške oblasti u kojem su ostali samo oni koji nisu imali snagu da odu i čekaju smrt kao spasenje od bede koju im život čini. Neki ne mogu da čekaju da umru prirodnom smrću i sami sebi oduzimaju život. I posle smrti ti nesrećnici ispaštaju, jer crkva neće da im očita opelo. Preostala rodbina moli, traži medicinsku dokumentaciju da pokaže crkvi da su im pokojnici bili duševno poremećeni kako bi ih crkva udostojila opelom. A zar je u takvim surovim uslovima života moguće ostati duševno neporemećen? Stari ljudi na selu su svi depresivni, jer žive u nemogućim uslovima. To nije selo već boravište samrtnika. Ako su ostali starac i baba, nekako i žive. Baba umesi hleb i pomuze jedinu kravu, a mnogi ni jedinu kravu nemaju. Ali kad baba umre, deda bukvalno gladuje. Iznemogao, napušten od svih, ne može da obrađuje zemlju, a nema gde da kupi hleb, da umesi ne ume. Dešava se ne tako retko da se deda ubrzo posle babine smrti obesi. Iz velikog poštovanja prema svojoj babi silno želi da sve pogrebne običaje odradi, ali ne može da izdrži, i pre navršene godine od babine smrti sam sebe liši života. Dešava se da nema ko da iskopa grob pokojniku, pa grob iskopa pop i sam ga sahrani, kao što je bio slučaj u srpskom selu Selac kod Novog Pazara.
Proći ćete čitava sela, a nećete čuti lavež pasa. Pse niko ne drži, jer nemaju šta da čuvaju, a i nemaju čime da ga hrane, ili u selu više nema ni ljudi ni pasa. Najčešće imaju jedino kokoši. Lisice i vukovi se u po bela dana šetaju selom i zagledaju starce bez straha, kao da proveravaju koliko im je ostalo od života. U po bela dana im lisice pokupe kokoši. Srne se skoro pripitomile, možete ih videti svakodnevno kako mirno pasu pored nečije kuće.
Eto, to je samo delić tragedije srpskog sela. Tu tragediju niko ne vidi i nikog se ne tiče. Neko će reći da sam preterao. Naprotiv, ovo je samo malo istine, a ogroman njen deo je neviđen. Srpsko selo je pozornica ličnih tragedija. Ko spase srpsko selo, spasao je Srbiju.
Lekar
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
ZARATILI BAKIĆ I ĐILAS: Opšta svađa među blokaderima
BUKTI rat u blokaderskom taboru. Ovog puta na relaciji Jovo Bakić - Dragan Đilas.
10. 12. 2025. u 12:03
VELIKO MI JE ZADOVOLJSTVO ŠTO SU POTVRDILI UČEŠĆE NA EXPO 2027 Vučić razgovarao telefonom sa predsednikom Rumunije
PREDSEDNIK Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je telefonom sa predsednikom Rumunije Nikušorom Danom.
10. 12. 2025. u 12:00
BOLEST! Nestorović pozvao Vučića da zakolje Dragana J. Vučićevića i mirno preda vlast blokaderima: U suprotnom slede ubistva i smrt na ulici
NOVE pretnje sa opskurnog Jutjub kanala blokadera Vladimira Pavićevića, čiji je gost bio Branimir Nestorović.
10. 12. 2025. u 11:10
MAJLAT UŠAO U PRAZNU SUDNICU: Zagorkin kandidat bez podrške u Beogradu (VIDEO)
KANDIDAT za izbornog člana Visokog saveta tužilaštva (VST) iz reda javnih tužilaca Boris Majlat, kako saznajemo, izvisio je danas na predstavljanju svog programa, jer mu je na promociju došlo samo dvoje tužilaca od preko 100 tužilaca beogradske apelacije.
10. 12. 2025. u 10:43
HRVATSKI STRAH OD VUČIĆEVOG BALKANA U EU
IDEJA predsednika Srbije Aleksandra Vučića da sve države Zapadnog Balkana istovremeno budu primljene u Evropsku uniju izazvala je, očekivano, burne reakcije u hrvatskim medijima, koji i dalje teško skrivaju nelagodu svaki put kada se u Briselu otvori mogućnost da se region tretira kao ravnopravna politička celina.
10. 12. 2025. u 10:04
Ivana
24.03.2016. 20:35
Tuga i zalost.
Ovo je tako jako, tako istinito, tako teško..
nema mnogo ljudi, kao što si ti dobri moj doktore. mnogo više je sinova koji ne čuju plač sopstvene majke, a kamo li tuđe. a ako nema ko da ih čuje, pa onda nema ko ni da ih spasi! ne samo uboge starce, nego i ono malo mladih koji su ostali na selima, da žive težačkim životom svojih starih...
pa tekst je pisao neko ko verovatno zivi na selu pa razume tragediju srpskog sela. o selima o kojima se prica u tekstu buducnost nije ni postojala takva sela su blla pre sto godina takva su i ostala. a ljudi koji zive u njima sami su izabrali da tu zive. ima milion primera da mladi izgrade nove kuce na boljim mestima da ne kazem u gradu ili u okolini gradova a stari ostanu da zive gde su nekada ziveli jer nece da napustaju svoje kuce bez obzira sto su od blata. normalno je da svako tezi da zivi
Nisam skoro pročitala ovako dobar tekst. Životna priča sa naših prostora,u srce pogadja.
Komentari (43)