Albanci me teraju ali izvor ne dam!

NE želim da prodam imanje i zato Albanci više ne biraju sredstva kako bi me zaplašili i primorali da odem odavde. Sinovi me zovu da idem kod njih, ali ja želim da ostanem ovde, na svom kućnom pragu.

Ovim rečima dočekuje nas Branka Milosavljević (81), u dvorištu porodične kuće u kosmetskom selu Gojbulja, opština Vučitrn.

Ova hrabra žena već dugo smeta Albancima, ali ne želi da napusti svoj posed, kog, po rečima predsednika mesnog odbora ovog sela Bratislava Kostića, žele da se dokopaju Albanci zbog geografskog položaja, ali i zbog izvora mineralne vode. Upravo zbog toga, Branka je poslednjih godina meta pljački, napada, ali i neverovatno osmišljenih mahinacija, koje ne bi osmislili ni najbolji scenaristi.

- Doskora nisam bila u stanju da prebrojim šta su mi sve od nameštaja i tehnike pokrali, a sada ne mogu da se izborim sa svakakvim stvarima koje mi donose i ostavljaju - vrteći glavom u neverici priča starica.- Čudim se, ali očito je da sve rade smišljeno i sa ciljem da me primoraju da odem.

Dok ispred kuće pokazuje česmu sa mineralnom vodom, Branka objašnjava da na imanju ima još dva takva izvora i da je to poznato i Albancima. Kao i ostali meštani Gojbulje, Branka veruje da je to suštinski razlog zbog kojeg je Albanci "opsedaju", ali ponavlja da ni njena dva sina ne žele da prodaju imanje.

- Sinovi su odluku prepustili meni, a ja samo želim da živim ovde - kaže Branka. - Imamo oko dva i po hektara imanja i dosta šume, ali su nam i mnogo drva pokrali. Jedino što želim jeste da mi lopovi i nasilnici više ne dolaze noću. Eto, sin koji živi u Kosovskoj Mitrovici kupio je nedavno žicu da ponovo ogradi dvorište i sakrio je kod komšije, ali su oni nekako preko noći uspeli da uđu i ukradu i žicu i neke delove od traktora komšiji.

Kao vrhunac torture kojoj je izložena starica navodi to što joj je nedavno u podrumu podmetnut sanduk sa vojnom uniformom. Preplašena, odmah je pozvala predsednika mesnog odbora i meštane koji nisu mogli da poveruju šta su ugledali.

- Bili smo šokirani kada smo otvorili sanduk i u njemu ugledali potpuno novu uniformu srpske vojske - kaže Bratislav Kostić. - Zabrinjavajuće je kako su do nje uopšte mogli da nađu. Mi smo je jednostavno zapalili. Sad kad lopovi više nemaju šta da ukradu, plaše je na druge načine i žele da je prisile da proda imanje.

Branka kaže da mnogo pomoći nema ni od policije.

- Kad ih pozovem, zaista odmah dođu, ali je pitanje da li uopšte žele da uhvate ove napasnike od kojih ne mogu da živim - kaže Branka. - Jer iako se većina policajaca prema meni ophodi ljubazno, ima i onih koji me pitaju šta tražim ovde sama. Tako sam jednom albanskom policajcu nedavno rekla da je to moja stvar i da niko nema prava da me otera sa mog poseda.

SRPSKA IMANjA BAGATELNO PRODATA

IAKO je do 1999. Gojbulja bila čisto srpsko selo, Albanci su poslednjih godina, po rečima meštana, počeli da otkupljuju srpska imanja, tako da su se u selu već nastanile četiri albanske porodice.

- S obzirom na njihov natalitet, Albanci će uskoro biti brojniji - opominje Kostić. - Nas je sve manje, jer mladi odlaze, a njih sve više. Strašno je što otkupljuju srpska imanja za bagatelu, tako da sam u tom smislu tražio pomoć od SPC, ali i drugih, jer smatram da su Gojbulja sa tridesetak i susedna Banjska sa 20 srpskih kuća zapostavljene od svih.