Bio jednom jedan buvljak u Pančevu

PANČEVAČKI buvljak, nekadašnje glavno stecište prodavaca, kupaca i nakupaca u "glavnom" gradu južnog Banata, danas je sve prazniji. Trgovaca još ima, ali se broj zatvorenih tezgi povećava iz dana u dan. Kriza je uzela danak, pa i potrošači ovde uglavnom svraćaju samo u prolazu. Jer, sve što im je potrebno sada mogu da pazare i u radnjama, po skoro identičnim cenama.

Svako ko je ovde dolazio ranijih godina primećuje da je sa ovog mesta nestala i specifična atmosfera kupoprodaje pod otvorenim nebom. Nezadovoljstvo se gomila, pa danas ostaje samo sećanje na dane kada je Pančevo vrvelo od posetilaca iz drugih gradova Srbije i "bratskih" nam zemalja iz regiona.

- Ovde je nekada sve bilo puno, što nas koji smo nudili robu, što onih koji su dolazili baš kod nas da je kupuju - sa setom se priseća jedan od starosedelaca na "buvljoj pijaci". - I danas ovde možete pronaći svašta, ali činjenica je da su većinu tezgi zakupili Kinezi.

Nije samo da je narod iz najmnogoljudnije zemlje "skućio" svoju robu u Pančevu. Kako kažu trgovci, oni su poslednjih nekoliko godina ovde i najčešći kupci!

- Šta mislite, odakle oni nabavljaju robu? Pa od nas, naravno! Kupe na veliko, pa preprodaju naše stvari. Konkretno, kod mene dolaze skoro svakodnevno - kaže Sonja, koja već 13 godina u Pančevu prodaje ženski i muški donji veš.

Tradicija da na buvljaku u gradu na Tamišu može da se kupi sve, od igle do lokomtive - kao da izumire. Na prvi pogled, čini se da se samo odeća prodaje. Ali, pojedine tezge još uvek nude alat, nameštaj, posuđe, nakit, igračke, kućnu hemiju i hranu iz Mađarske.

- Buvljak je bio potreba, mesto gde se dolazilo svakog vikenda, i to porodično - priča trgovac posuđem i drugim sitnicama za kuću. - Sada je mnogo lakše otići u tržne centre i kupiti sve za isto para koliko bi i ovde potrošili. Da više nismo popularni, jasno govori i to što su tezge zatvorene. Sada se mahom iznajmljuju kao magacinski prostori.

SKUPLjI NEGO PRE

Jasmina Stojmenović živi u jednom od okolnih sela, pa bar jednom mesečno svrati na buvljak, ako ne da kupi nešto, onda bar da prošeta.

- Nije isto kao pre, mnogo toga se promenilo - kaže ona. - To najbolje osetimo mi koji ovde dolazimo često. Ne mogu da kažem da ovde prolazim jeftinije nego na nekom drugom mestu. Parking je katastrofa, a ni prostor predviđen za buvljak nije uređen godinama.

ČIZME OBAVEZNE

- Treba da dođete ovde kada padne kiša. Prvo se obezbedimo čizmama do kolena, pa onda dolazimo da radimo. Ništa nije lakše ni kada duva vetar ili upeče sunce. Godinama ovde nije uložen ni dinar, a futurističkim fotografijama ovog prostora, izloženim na ulazu u buvljak, samo nam zamazuju oči - ogorčena je jedna od prodavačica odeće.