Raj na zemlji ostao bez struje

DOK je kiša plavila srpske doline, težak i mokar sneg pokidao je na Tari 200 stubova za dalekovod, kao da su suve grančice - ali živce ljudima nije. U Zaovinama je sada oko 220 domaćinstava bez električne energije, mnogi od njih će sijalicu opet da upale - tek za mesec dana. Staroj strujnoj trasi, od Lazića brane sve do centra sela, ne može se ni prići. Inženjeri započinju izgradnju nove, a do tada će svakodnevicu gorštaka oblikovati zajednička želja da se živi život bez elektrike, telefona i interneta...

Velika nedaća okupila je meštane juče u kafani nasred sela, bez velikih reči i kuknjave. Sada su na ceni brza pamet, još hitrije noge i jake ruke. U improvizovani kafanski "krizni štab" ljudi ulaze da čuju po neku direktivu, pa odlaze svako nekim važnim poslom. Jedni teraju pune zamrzivače kod rodbine i prijatelja u Bajinu Baštu, da se meso ne pokvari. Drugi su putokaz radnicima "Elektrodistribucije" u šumskim bespućima, jer navigacija tu nije od naročite koristi. Kažu električari, važeće pravilo glasi: "Mapu čitaj, al` seljaka pitaj. Samo ćeš tako, i nikako drugačije, stići gde moraš".

Predsednik Mesne zajednice Zaovine Vidoje Lazić, u centru sela, u Vežanji, objašnjava malo u telefon, malo u oči, gde ide koja bandera. Usmerava vozila s agregatima, da bi nam u pauzi predočio kako stvari stoje.

- E, ovako je bilo. Pod naletom snega prvo je popadalo 200 stubova, a više od 300 kuća ostalo je bez struje. Za samo dva dana dobar deo porušenog je osposobljen. Loša vest je da se rečenih sedam kilometara dalekovoda mora nanovo graditi. Inženjeri već crtaju plan, a ekipe EDB rade po ceo dan - kaže Vidoje i nastavlja. - Jedan agregat nam je stigao od "Drinsko-limskih hidrolektrana", preostala dva iz Užica i od "Crvenog krsta" su na putu. To su oni agregati, skoro kao auto veliki, za napajanje celih trafostanica, moćna stvar, dobro će nam doći.

Zaovine dobile tri moćna agregata

Vidoje se, zatim, negde izgubi, otišao da nađe najbliži utikač da napuni mobilni telefon. Svi sada tako rade. Zaovine su po površini jedno od najvećih sela u Srbiji, sa bezbroj zaselaka. Na putu do jednog od njih, što struju neće skoro dobiti, sred snežnog kijameta, putem trči mladić neobično odeven za domaće prilike, previše "brendiran". Turista džogira!

- To je naš Austrijanac. Došao čovek da se odmori pored Zaovljanskog jezera. Znate i sami, u redovnim prilikama ovo je raj na zemlji, ali avaj. Shvatio čovek i rekao pošteno, da bez interneta mesec dana neće moći. Najavio je da se danas vraća kući - kaže nam naš vodič kroz zaseoke, od Vežanje do Popadića...

Raško Popadić (47), nestanak struje iskoristio je da deci održi pokaznu vežbu "Ovako je tata učio školu". U kući tamno, a veselo od dečjeg žamora.

- Vidite deco, celo selo je nekada ovako učilo, uz sveće i petrolejku. Kod nas je struja stigla tek 81. kad je Tito umro. To selu nije smetalo da izrodi koliko hoćeš doktora, inženjera, i onaj stari ministar Dragan Kojadinović je naš čovek - govori Raško svojima, Sanji (16) i Marku (6). - Tek smo nekoliko dana bez struje, a uveli smo novi ritam. Legnemo svi pre devet jer televizije nema, pa se budimo zorom da iskoristimo danje svetlo.

Popadići pokazuju deci kako su oni nekad završavali školu

Sanja i Marko se za sada ne žale. Mobilne telefone menja "Čoveče ne ljuti se", kod odraslih TV Dnevnik zameniše karte, kažu ljudi, odmoriše se od vesti.

Raškova supruga Snežana na "smederevcu" greje vodu za kupanje, a što veš mora na ruke da pere, nije neka velika muka.

- Mi smo na Tari rođeni, tu smo ceo život proveli, navikli smo na planinu, na život uz poneku muku - ispraćaju nas Popadići.

Ceo dan u Zaovinama prođe, a niko ni reč ružnu da kaže, da se požali, da se izjada... To je, kažu, od lepote, od slobode - od Tare.

Seoski "krizni štab" u kafani

TAROM od Mitrovca i Krnje jele, preko Zaovljanskog jezera, i Lazića brane sve do Zaovina, struje ima. Tu počinju problemi, a tu srećemo i rešenje. Pet ekipa bajinobaštanske distribucije sa po 5-6 radnika u svakoj, rade po 12 časova dnevno. U zaseoke vraća se "elektrika".

- Popravljamo dalekovode, čekaju nas popravke niskonaponske mreže. Žao nam je što će izgradnja tog jednog, novog voda trajati mesec dana - kažu nam radnici mokri od snega do gole kože.