Gračanica između vode i molitve

U MANASTIR Svetog Arhangela Mihaila iz 15. veka, u narodu poznat kao Valjevska Gračanica, u Tubraviću, počela je da prodire voda zbog probnog punjenja akumulacije Stubo-Rovni. Vernici koji sebe nazivaju "stražari gračanički", najavljuju svakodnevne proteste ispred Vlade Srbije i zahtevaju da se punjenje jezera zaustavi, kako bi se sprečilo da bogomolja ode pod vodu. Eparhija valjevska traži da se jezero puni do kote od 333 metra, kako bi manastir ipak ostao na suvom, a u Javnom preduzeću "Kolubara" u Valjevu, koje gazduje akumulacijom, poručuju da je za takvu odluku nadležna isključivo - država.

Grupa vernika okupljenih oko raščinjenog monaha Dragana Davidovića, započela je juče proteste za odbranu nemanjićke svetinje i protiv punjenja jezera. Upozoravaju da je voda ušla u manastir, do koga se sada može jedino - splavom.

- Za sve ovo kriva je bezbožna, bezakona brana Rovni - poručio je Davidović. - Plači Srbijo, jer su se vladike, sveštenici, koji treba da brane ovu svetinju, razbežali. Ako crkvu i budu uspeli da potope, mi ćemo s božjom pomoći dočekati da narednih dana jezero bude hitno ispražnjeno i da bezbožnici više ne budu u prilici da nanose ovakvu štetu.

Buduće jezero, u dolinama reka Jablanice i Sušice, zapremine oko 50 miliona kubika, vodom za piće snabdevaće Valjevo, Lajkovac, Lazarevac, Ub i Mionicu, područje sa oko 200.000 stanovnika. Do sada je u gradnju sistema, koja je počela 1988. godine, država uložila više od 90 miliona evra. U izgradnju cevovoda i rezervoara vode za piće Evropska unija izdvojila je 6,3 miliona evra. Hidroakumulacija Rovni obezbediće, tvrde stručnjaci, najpouzdanije snabdevanje vodom najvišeg kvaliteta, ali i zaštitu od poplava.

- Nema apsolutno nikakvog spora sa Srpskom pravoslavnom crkvom oko manastira, odnosno gradnje hidroakumulacije, najveće državne investicije u zapadnoj Srbiji - kaže Miodrag Marković, direktor JP "Kolubara". - Još pre 25 godina znalo se da će hram biti potopljen. Tadašnji vladika šabačko-valjevski Jovan sa državom je potpisao ugovor o izmeštanju crkve Valjevske Gračanice, što je bio osnovni preduslov da brana može da počne da se gradi. Taj ugovor potvrdio je i naredni episkop šabačko-valjevski Lavrentije.

Stručnjaci Zavoda za zaštitu kulture u Valjevu utvrdili su da je eventualno premeštanje hrama na drugu lokaciju nemoguće, zbog trošnog materijala od kog je izgrađen. Zbog toga, sa SPC je potpisan ugovor 2003. godine o razmeni nepokretnosti - Eparhiji valjevskoj izgrađena je nova crkva u obližnjem selu Brezovice, sa parohijskim domom, prodavnicom, parkingom, a hram Valjevska Gračanica postao je vlasništvo Javnog preduzeća "Kolubara" iz Valjeva. Inače, ikonostas i sve ikone iz crkve skinuti su krajem prošlog leta, da bi zvanično bili predati Eparhiji valjevskoj. Ikone koje se sada nalaze u hramu, saznajemo, postavili su vernici koje predvodi raščinjeni monah.

- Voda je do manastira došla brže nego što je očekivano - kaže Marković. - Brzinu probnog punjenja jezera nije bilo moguće predvideti, jer se otopio sneg na okolnim brdima, a palo je i dosta kiše poslednjih dana. Tako je usledio priliv 2.500 litara vode u sekundi iz reke Sušice, što je podiglo nivo akumulacije i izazvalo delimično potapanje manastira. O zahtevu grupe vernika, da se voda iz jezera ispusti, kako bi se manastir spasao od potapanja, može da odlučuje samo država. Međutim, ako bi se akumulacija ispraznila, to bi izazvalo potapanje Valjeva i ugrozilo bi živote na hiljade ljudi!

- BIĆU ispred Vlade Srbije svakog dana od šest sati ujutru do 11 uveče, a vi ćete mi se pridruživati oko 17 časova, sve dok se poslednja kap iz brane "Rovni" ne istoči - rekao je juče raščinjeni monah Antonije iz udruženja "Istinoljublje" okupljenima ispred Vlade Srbije, koji su protestovali protiv potapanja manastira Valjevska Gračanica. - Primili su me predstavnik premijera i direktor JP "Srbijavode" Goran Puzović i objasnili da ne mogu da spasu crkvu ako nemaju dopis iz Patrijaršije. Rekli su mi i da se sada pripremaju za odbranu od poplava, a posle ćemo videti.
(J. N.)