Ruže u plavom stroju

UMESTO pušaka stroj je podigao - ruže. Komanda je izostala, ali su cvetovi plave "gardijske" boje gotovo istovremeno prešli iz ruke u ruku. Vojničko "razumem!" zamenio je široki osmeh žena pod beretkom.

Oficiri, podoficiri i vojnici Garde Vojske Srbije juče su u kasarni "Dedinje" obeležili Osmi mart. Skromna, vojnička svečanost, praćena cvetom i čestitkom povodom Dana žena, čine jedini trenutak u kome je pol napravio razliku među gardistima. Na svim ostalim zadacima, kako ističu u ovoj jedinici, odvajanja nema.

- Kolege su napravile divan gest, ali nismo navikle na povlašćen položaj u bilo kom pogledu. Razlika ne postoji, radimo isti posao, na isti način - kaže potporučnik Jovana Milić, dok drži čestitku dobijenu od kolege oficira.

Rođena je u Malom Zvorniku, na dužnosti je komandira voda u Gardijskom bataljonu. Naoko krhke građe, obučena u svečanu gardijsku uniformu, ova devojka može da zavara i navede na zaključak da se iza čina krije nežno biće tek izašlo iz tinejdžerskih godina. Iza nje su, međutim, četiri žestoke godine Vojne akademije provedene na smeru pešadije, kao i već stečeno iskustvo u kasarni "Dedinje".

Ona je jedna od ukupno dve žene oficira u Gardijskom bataljonu, čiji je zaštitni znak plavi stroj, postrojen za odavanje počasti najvišim stranim i domaćim državnicima.

- Nije lako biti gardista - priča potporučnik Jovana Milić. - Velika je odgovornost stajati u neposrednoj blizini visokih gostoju, razvoditi stražu pred Predsedništvom, učestvovati u egzerciru... "Plavi stroj" je lice države i zahteva posebnu uvežbanost i kondiciju.

Dame u Gardijskom bataljonu nose uniforme identične onima koje "duže" njihove kolege. Plava bluza, masivne čizme, akselbenderi... Sastavni deo opreme je puška "papovka" sa bajonetom, teška više od četiri kilograma. Tradicionalnu mušku šapku pre nekoliko godina zamenila je modifikovana, ženska "tokica", koja čini jedinu razliku u gardijskoj uniformi.

Svaki peti gardista Vojske Srbije je - žena. U ovoj jedinici dame su oficiri, podoficiri, lekari, ali i strelci i nišandžije. Među njima je i Beograđanka razvodnik Nataša Anđelković. Uspešno rukometno levo krilo i diplomirani ekonomista, već dve godine je profesionalni vojnik u Gardi.

- Rad u vojsci je kao i sportska utakmica. Dobiješ zadatak, koji moraš da izvršiš - kaže Nataša i podseća da je i u vojničkom zanatu, kao i u sportu, najvažniji kolektivni duh i odgovornost. Razvodnik Anđelković ne voli da posao nosi kući. On je rezervisan za kasarnu, a njegov teret ravnomerno deli i sa kolegama i sa koleginicama.

- Drugarska atmosfera i poverenje odlika su rada u Vojsci. Ko to nije iskusio teško može da razume magiju Garde, koja je san za veliki broj dečaka i devojčica. Nije lako biti žena u uniformi, ali i lično mogu da posvedočim da je sve moguće - bez daha objašnjava Nataša.

Gardisti kažu da postoji niz zadataka gde je ženska ruka nezamenljiva. Oko dame može da uoči niz sitnica nevidljivih muškom. Žene su u prednosti i u komunikaciji sa stanovništvom, što posebno dolazi do izražaja u međunarodnim operacijama u svetu.

U obeležavanju Osmog marta Vojska Srbije vidi hvatanje vojničkog koraka sa modernim vremenom. Dame su u strog i pomalo krut vojnički život unele sebi svojstveni šarm i lepotu. Ruža umesto puške u ruci gardistkinja, makar jednom godišnje, za to je najmanja nagrada.

DAMA NADOMAK GENERALSKIH EPOLETA

U Ministrastvu odbrane i Vojsci Srbije radi više od 200 žena oficira. Među njima je i pukovnik Katarina Štrbac, doktor nauka, i ona ima najveće šanse da uskoro prišije generalske epolete. U oficirskom koru je i pet dama u činu potpukovnika kao i jedna u majorskom rangu. Na različitim dužnostima u VS je i 37 žena poručnika i više od 160 potporučnika.

Ukupna zastupljenost lepšeg pola u sistemu odbrane je oko 20 posto. Ovaj procenat našu vojsku svrstava u krug armija koje su ispunile evropski standard učešća ženskog pola na poslovima u oblasti odbrane i bezbednosti.

POVERENjE

- KADA je prošle godine pročitano da ću posle oficirske promocije raditi u Gardi, nikoga u Vojnoj akademiji nije bilo srećnijeg od mene - kaže naša sagovornica potporučnik Jovana Milić. Poseban začin njene vojničke karijere daje činjenica da niko iz njene uže i šire porodice nije nikada radio u vojsci.

- Čin, zvanje i dužnost imaju težinu samo dok se ne stane pred stroj. Od tog trenutka vrednuje se samo sposobnost i poverenje - kaže potporučnik Milić.