Ništa lepše od plavih visina

GODINAMA je važio za najsigurnijeg i najomiljenijeg učitelja letenja.U bogatoj karijeri nije doživeo nijednu kritičnu situaciju.

Somborac Andrija Šil, sa sedam decenija života i 2.000 letačkih sati na 15 tipova sportskih i vojnih aviona, danas je jedan od najstarijih aktivnih instruktora kojem je letački adrenalin odavno u krvi i koji njegovim venama i dalje teče.

Pilot i letački instruktor-volonter, u svojoj više od pola veka dugoj karijeri nije doživeo nijednu kritičnu situaciju, i godinama je važio za najsigurnijeg i najomiljenijeg učitelja letenja. Obučio je generacije budućih sportskih, vojnih i civilnih pilota.

- Nekada smo leteli iz entuzijazma i zadovoljstva, danas se to čini zbog novca. Kao višedecenijskom instruktoru, kojem su poveravani mladi životi, najvažnije mi je što u plavim visinama nisam doživeo nikakvu opasnost, nikakvu rizičnu situaciju. To mi je, iskren da budem, najveća nagrada - smatra Šil.

Kao đak u osmogodišnjoj školi, polovinom prošlog veka je najpre postao modelar u somborskom Aero-klubu, pa padobranac, jedriličar i, konačno, pilot-instruktor. I danas se dobro seća svog prvog leta u Vazduhoplovno-nastavnom centru u Vršcu, gde je bio na osnovnoj obuci.

- Bila je to jedrilica "roda", dvosed potpuno otvoren, bez kabine i instrumenata. Nastavnik i ja sedeli smo na đačkim stolicama bez naslona, a oslanjali smo se na konstrukciju letelice - kao da lista dnevnik uspomena. - Ni tada, a ni kasnije nisam osetio strah, nego samo veliko ushićenje i zadovoljstvo zbog letenja. Zbog tih prelepih, veoma često nedostižnih plavih visina!

Bogata je njegova instruktorska karijera. Dve decenije je somborski aerodrom bio Centar za obuku sportskih pilota Vojvodine, a profesor Šil u tom centru najomiljeniji instruktor.

- Kao instruktor, preleteo sam više od polovine letačkih sati, obučio stotinak pilota, a njih tridesetak su i sami kasnije postali instruktori. Mada još uvek letim, ostala mi je najveća želja da makar jednom poletim na mlaznjaku. Tešim se time da je petoro mojih učenika završilo Akademiju i sada upravljaju mlaznim avionima - sa ponosom priča Šil.

PRVI LET SE PAMTI

PRVI put je Andrija Šil samostalno poleteo u avionu 1962. godine, u Školi rezervnih oficira avijacije u Zadru, na modelu "aero 3". To će pamtiti celog života. Pamtiće, naravno, i ostale letove. Poslednji put je zvanično nastupao na vojnom aero-mitingu u Batajnici 1998, kao učesnik-veteran.