Tajna krsta Hadži-Ruvima

RIZNICA crkve u Vraniću čuva malo poznato remek-delo Hadži-Ruvima, duhovnog pokretača Prvog srpskog ustanka, krst na kojem je duborezom predstavio 44 minijaturne biblijske scene. Naučnici do danas nisu rešili zagonetku kako je izradio raskošne minuciozne reljefe s mnoštvom figura i likova koje bi bilo teško izvesti i najmodernijim alatima. Još uvek nije otkriveno ni gde je Ruvim stekao ogromno znanje i veštinu. Ovaj čovek, koji je ostavio neke od najznačajnijih istorijskih beležaka o svom vremenu, o sebi je ostavio samo podatak da je rođen u Kadinoj Luci.

- Hadži-Ruvim je bio sveštenomonah, književnik, istoričar, umetnik, rodoljub i veliki mučenik - kaže istoričar i bogoslov protojerej Radivoj Mitrović, dugogodišnji paroh u Vraniću i stvaralac jedinstvenog crkvenog muzeja u kome se nalazi dragoceni krst. - On se zamonašio posle ženine smrti, ali njegov nemirni duh nije držalo mesto. Odmah je otišao na hodočašće u Svetu zemlju, i do kraja života ostao veliki putnik. Njegove tragove nalazimo od fruškogorske Svete gore pa do Atosa. Sa svih strana on sakuplja znanje i donosi knjige u Srbiju, gde vaskrsava iz pepela manastire i crkve u kojima otvara škole.

Kad je 1786. postao namesnik manastira Voljavče, Hadži-Ruvim okuplja oko sebe mlade darovite Srbe učeći ih pismenosti i umetničkim veštinama.

- Plodovi njegovog rada nisu bili samo prosvetiteljskog i kulturnog karaktera, već su imali i duboki politički smisao - kaže protojerej Mitrović. - Zato u vihoru austro-turskih ratova 1788-1791. stalno mora s najbližim učenikom Hadži-Đerom da se sklanja od turske osvete.

Naime, bečki ratni arhivi otkrivaju da su Hadži-Ruvimovi vešti crtači bili obavešatajci i kartografi koji su crtali vojne mape za pohode protiv Turaka. Njima su se koristili i srpski frajkori u Kočinoj krajini, posle čega su Srbi dobili lokalnu samoupravu. Posle rata 1791. Hadži-Ruvim i Hadži-Đera se vraćaju u Srbiju i obnavljaju oronulu Bogovađu, u kojoj se otvara škola i prva srpska biblioteka, a s knezom Aleksom Nenadovićem ponovo zidaju crkvu Rabrovicu. Ruvim neumorno pohodi hramove, od zadužbine Brankovića u Sremu, preko Ostružnice, pa sve do Pećke patrijaršije, oko kojih se okupljaju slobodoljubivi Srbi. Tajni znak prepoznavanja tih mesta su umetnička dela koja im je darovao Hadži-

-Ruvim. Najdragocenije daje 1800. crkvi u Vraniću, gde se tada nalazilo Arhijerejsko namesništvo beogradsko.

- To je njegov najlepši i najveći krst, dostojan prestoničkog hrama, okovan srebrom, urađen tehnikama iskucavanja i graviranja i ukrašen poludragim kamenom - kaže prota Mitrović.

Na krstu su duborezom predstavljene 44 minijaturne biblijske scene

Taj krst je jedno od poslednjih dela Hadži-Ruvima, jer 1802. na vlast dolaze dahije, čime se položaj Srba dramatično pogoršava.

- Početkom 1803, Hadži--Ruvim u Bogovađi okuplja 12 knezova, i oni se dogovaraju da se za osam meseci podigne ustanak - kaže prota Mitrović. - Za sastanak su saznali i Turci, pa je Hadži-Ruvim morao da hitno ode iz Beogradskog pašaluka. Iz utočišta u Studenici, on šalje 14 pisama poslanica da podstakne kod Srba otpor prema dahijama.

Ruvim odlazi na Svetu goru, a zatim se vraća u Bogovađu, iako ga knezovi upozoravaju da je u opasnosti. Turci su ga uz pomoć grčkog mitropolita Leontija na prevaru namamili u Beograd.

- On stoički podnosi strašno mučenje, a kad je najzad odveden na gubilište, traži četvrt sata za molitvu, posle koje je kratko rekao: "Sad činite svoje" - kaže prota Mitrović. - Otišao je smiren u smrt, jer je znao da je seme bune duboko zasejano, a uskoro se to i pokazalo tačno. Kao i svi gorostasi iz prvog ustanaka, i Ruvim je veliki hrišćanin i rodoljub. Njega su pekli bol, ropstvo i ljuta želja za slobodom.