Počast Spartancima sa padina Građenika

CRNE stene Čardaka, vrha suvoborskog brda Građenika, pre jednog veka crvenele su se od krvi vojnika 4. prekobrojnog puka Dunavske divizije. Ta mala srpska predstraža iz dana u dan vodila je krvave borbe "na bombu i bajonet" s austrijskom brdskom pešadijom.

- Samo u jednom danu na brdu Građenik poginulo je više od 500 srpskih vojnika koji su vodili žestoku borbu prsa u prsa - izveštavao je svet čuveni ratni reporter Džon Rid.

Među kamenim gromadama mogao je da se rasporedi samo jedan srpski bataljon koji su napadale višestruko jače jedinice austrougarske brdske pešadije.

- Četiri dana prsa u prsa. Austrijanci nadiru. Vodi se žestoka borba na Građeniku. Ceo dan potiskujemo: oni nas, mi njih - sećao se podnarednik Dragoljub Milanović.

Kad bi desetkovani branioci bili potisnuti u podnožje vrha stizali su novi "prekobrojni" i ponovo osvajali Čardak jurišajući uz strmu kamenu padinu.

- Njihova hrabrost i žrtva mogu da se razumeju tek kad se prođe teškim terenom na kome su se borili - kaže Milanka Arsić iz planinarskog kluba "Balkan", koja često vodi akcije obilaska linije fronta od Ljiga do Suvobora. - Srpski vojnici su jurišali pod oružjem kroz kišu metaka tamo gde je nama naporno i da hodamo.

Zato je teško zadržati suze kad se penjete uz bojište ka Čardaku.

Sa njega se kao na dlanu vide putevi u dolini, kojima se krajem 1914, kroz hladnu kišu i gusto blato, povlačila masa srpskog naroda izmešanog s iscrpljenom vojskom, koja je morala da odstupi s podrinskih planina kad je ostala bez municije.

Vojvoda Mišić je u Ljigu stao pred tu haotičnu gomilu i podsetio vojnike da nema nikog drugog da brani Srbiju osim njih. Vratio ih je na Suvoborsku gredu, na čijem je severnom delu Građenik postao predstraža i osmatračnica Prve armije.

Mišić je lično rukovodio njegovom odbranom, a u arhivi dnevnih zapovesti ista naredba se ponavlja iz dana u dan: "Građenik se mora održati po svaku cenu". Junaci 4. prekobrojnog puka Dunavske divizije su ga održali sve dok srpska kontraofanziva nije bila spremna.

Austrougari nisu imali vremena za slavlje kad su s Čardaka potisnuli nekolicinu poslednjih branilaca avetinjskog izgleda posle beskrajnih borbi.

Prva armija je dočekala napadače na Suvoboru i povlačeći se pod borbom dovela ih je u domet srpske artiljerije kojoj je najzad stigla municija. Posle uraganske kanonade usledila je kontraofanziva, nezadrživi juriš srpske vojske uz Suvobor i dalje ka dolini Kolubare, kad su do nogu potučene Poćorekove trupe.

Posle rata žene iz planinskih zaselaka Kadine Luke sadile su perunike na poljima gde su pali junaci s Građenika. Plakale su majke, sestre i neveste nad kostima neznanaca, nadajući se da će neko na tako ožaliti njihove mrtve vojnike koji su izginuli u tuđini.

Ideologija zajedničke države posle Velikog rata potisnula je u zaborav branioce Srbije koji su na Građeniku vodili krvave bitke s "jugoslovenskom braćom" u austrougarskim pukovima iz Bosne i Hrvatske.

Posle Drugog svetskog rata ovaj kraj je gurnut u još dublji zapećak, zbog ustaničkog pokreta rođenom na delu Suvobora zvanom Ravna gora.

Prvi spomenik junacima s Građenika podigli su tek 1985. meštani istoimenog planinskog zaseoka, koji je ubrzo opusteo.

- Na Građeniku ni krave nisu htele da pasu travu zbog zadaha krvi koji je godinama izbijao iz tla - ispričala je planinarima "Balkana" Marija Negovanović Obradović, učiteljica iz Ljiga, jedan od čuvara predanja o suvoborskim junacima.

- Spomenik je bio obrastao u šumu i zaboravljen, ali ga je u sećanje vratio Mladen Draškić, koji je na Građenik i Čardak doveo planinare iz Ljiga, zatim Beograda, a onda iz cele Srbije.

VELIKI KRST NA VRHU ČARDAKA

LUTAJUĆI stazama zaboravljenog suvoborskog fronta do malog zaboravljenog spomenika Draškić, strastveni planinar i ljubitelj baštine iz Kadine Luke, tugovao je:

- Više, nažalost, nema kosača na Građeniku da kose te livade gde su rasle perunike, i da svake godine podsećaju mlađe kosače na stradanje srpske vojske. U selu je sve manje ljudi, livade zarastaju, korov ih je obuzeo. Danas je korov obuhvatio ne samo jednu livadu, perunike i spomenik, već um, pamćenje - sećanje našeg naroda.

Tad je odlučio da se prihvati mukotrpnog čišćenja i obeležavanja staze od Ljiga do Suvobora, iscrtane senkama cokula i opanaka srpskih ratnika. Onda je usledio još mukotrpniji deo, da podseti njihove potomke na zaboravljena velika dela. Pre tačno deset godina, na Sretenje 2006. san mu se ostvario, stazom do Građenika je doveo prvu grupu od 150 planinara, đaka i meštana iz Ljiga i Kadine Luke. Nekoliko meseci kasnije oni su vratili i na vrh Čardak izneli veliki metalni krst.

Danas tragovima 4. prekobrojnog puka hodočaste planinari iz cele Srbije, a na mestu srpskih rovova niče crkva - spomen-kosturnica junaka s Građenika.