MISTERIJA KOD VALJEVA: Povlenske kugle i alke

PLANINU Povlen, ponad Valjeva, odavno prate dve misterije - kamene kugle i metalne alke. Predanje veli da su kugle stigle odnekud iz svemira, a za alke su navodno, u vreme kad je tu bilo Panonsko more, vezivani brodovi i lađe koji su pristajali uz obale.

Ponegde na ovoj planini, uglavnom na teško pristupačnim mestima, visoko, u stenama, mogu se uočiti uklesane alke. Nisu, međutim, služile za vezivanje brodova, kako kaže legenda, već za izvlačenje sajlom drvenih trupaca iz delova povlenskih šuma u koja vozila nisu mogla da priđu. Tako su drvoseče radile do pre nekoliko decenija, danas veoma retko.

- Oduvek je čovek težio da objasni pojave koje ga okružuju - kaže arheolog Vladimir Pecikoza iz Valjeva. - Kada je uspevao, nastala je nauka, a kad nije, stvorene su fantastične priče, mitovi i legende. I u današnjem svetu razvijenog obrazovnog sistema fantastične priče ne samo da žive, već i nastaju. Takve su i priče o alkama i kuglama na Povlenu.

Pecikoza objašnjava da je, pri susretu s alkom u planinskoj steni, koja je odavno izgubila svoju prvobitnu namenu, prva asocijacija - privez određenog plovila. Ovovremeni čovek takvu vrstu predmeta najčešće susreće u toj nameni, a ako se tome dodaju i fosilizovane morske školjke, crvi, ribe, koje se u tim stenama mogu sresti, pomisao o takvoj funkciji alki postaje naizgled - utemeljena.

- Naučne činjenice kazuju da je bilo nemoguće da su alke korišćene za vezivanje brodova - kaže Pecikoza.

- Postavlja se pitanje i zašto bi priča nastala na tlu gde i dalje živi sećanje na nekadašnje korišćenje alki? Valjevske planine često pohode turisti, pre svega iz gradova, pa možda upravo među njima treba tražiti autore legende o alkama na Povlenu.

Misterija ove planine svakako su i brojne kamene kugle. Jednu od najvećih slučajno je pronašao domaćin Milinko Milivojević iz Gornjeg Taora, kada je bio u seči šume. Posečena bukva pri padu je zakačila drugo stablo, izvalila ga iz korena, a iz obale, koja se pritom odronila, pojavila se - kugla.

- Nešto ogromno, okruglo, skotrljalo se nasred potoka, tu i danas stoji - kaže Milinko. - Tako nešto na Povlenu do tad videli nismo. Mnogi su macolama kuglu hteli da razbiju, ali uzalud. Pri svakom udarcu čekića ispod kugle su vrcale varnice. Nismo mogli ni da je pomerimo, koliko je teška. Dolazili su brojni arheolozi, naučnici, istraživali kuglu, a onda je interesovanje potpuno zamrlo.

Na istočnoj strani Malog Povlena, na izvorištu reke Zabave, ima čak tridesetak kamenih kugli, prečnika od 15 centimetara, do dva metra! Nastanak kugli objasnili su dr Divna Jovanović i Ivan Filipović iz Geološkog zavoda Beograda - u pitanju je fenomen poznat kao peščana lopta. To je masa peščara, lopte obavijene klastičnim materijalom, a njihov nastanak povezuje se za podvodna klizanja. Ovakvih kugli ima kod Prijepolja, na Durmitoru i Magliću. Takođe, na Alpima, gde su ogromne, u Kostariki...