KADA su 1914. širom Bosne počeli masovni sudski procesi protiv Srba kao odgovor Austrougarske na Vidovdanski atentat, španski kralj Alfonso XIII bio je prvi svetski suveren koji je uputio pismo na bečki dvor, u kome je protestovao protiv pogroma. Zbog toga, ovaj kralj i danas ima ulicu u Banjaluci. Ime zavereničke organizacije Crna ruka prvi put se u stvari pojavilo u Španiji 1883. u Hereso Fe la Fronteri, kada su vlasti ove zemlje pogubile sedam zaverenika ove organizacije u Andaluziji. Mladobosanci, Princip i drugi, bili su samo jedna od desetina zavereničkih grupa koje su koristile teror kao političko oružje u Evropi na razmeđu 19. i 20. veka, i oni se ne mogu tretirati kao krivci za Veliki rat - ovo je siže španskog dokumentarnog filma "Na pucanj odavde", srpskog autora Aleksandra Vuksanovića o Mladoj Bosni, koji TV premijeru ima na RTRS u nedelju 28. februara.

Špansko-srpski dokumentarac je TV ostvarenje u kojem govore eminentni španski istoričari, profesori Madridskog univerziteta Huan Aviles i Emilio de Diego. Dr Aviles, stručnjak za istoriju terorizma, Mladu Bosnu gleda kao romantičarsku zavereničku grupu, jednu od mnogih koje su počele da deluju u Evropi nadahnute i Šilerovim epom o Vilijemu Telu iz 1878. Naime, Švajcarac je bio prvi koji je ubio habzburškog vladara (u 14. veku) a posle Šilerovog epa, u njegovom podvigu mnogi drugi mladi ljudi su našli modus za svoje delovanje u promeni trulog društvenog sistema. De Diega, koji je i španski i portugalski akademik, smatra da je Veliki rat bio neminovan i da ga Srbi nisu skrivili. Za rat su 1914. bili spremni svi, Princip je samo opalio metak.

- Moja ideja je bila da u godini obeležavanja 100 godina od Velikog rata uporedim aktuelnu srpsku i špansku istoriografiju - priča Vuksanović. Film sam počeo da radim kada su se već pojavili dokumenatarci iz Nemačke i Britanije koji su za rat i nesreću neuvijeno okrivljavali Srbe.

Aleksandar Vuksanović

Kraljevina sa Iberijskog poluostrva u Prvom ratu proglasila je neutralnost i spasla se rata i razaranja. Alfonso 13. bio je zgrožen Banjalučkim procesom protiv 150 Srba 1915. O tome svedoče ovdašnji arhivi.

- Španija je u 19. veku bila deo sveta koji je bio zapljusnut terorizmom radikala i anarhista i od 1870. do 1920. tamo su u atentatima ubijena četiri predsednika vlada. U isto vreme, širom sveta ubijani su političari i krunisane glave, te naisilna smrt Habzburga nije bila istorijski presedan. Mladobosanska revolucija nastala je u previranjima ovog prerioda kao odgovor na uspravljanje države Srbije sa jedne strane, koja je postala "pijemont" svih Južnih Slovena i austrijskog terora koji je bio nepodnošljiv. Ako znamo da je u Bosni uoči atentata bilo više policijskih stanica nego osnovnih škola i da je od aneksije 1878. do 1914. u Bosni protiv Srba bilo tačno 148 masovnih sudskih procesa,nije nikakvo čudo što su se ovi terorom borili protiv tiranije.

U BUDžETU DOBRA VOLjA

FILM Aleksandra Vuksanovića neobičan je i po "budžetu". Autora je koštao, kaže, ispod 1.000 evra jer su svi radili besplatno. Muziku,flamenko koji prati radnju komponovao je Igor Nedeljković, profesor gitare na Madridskom državnom konezervatoriju. Naratori su glumac Hose Ramon Pargo, koji iza sebe ima više od 40 filmova i 50 serija u Španiji. Drugi narataror je Tereza Raguren, nekada novinarka koja je u Beogradu 1999. pratila NATO-bombardovanje, a sada članica Upravnog odbora Španske nacionalne televizije. Na kraju filma "svira" Nikola Čuturilo.