Ukradeni poljupci u ulici čuvara pečata

ONAJ kum koji je u nastupu samoljublja i preteranog nacionalnog naboja Jelisejska polja častio laskavim epitetom najlepše ulice na svetu, sigurno nije previše vremena potrošio tumaranjem niz simetričnu zaravan drvoreda platana postrojenih pod konac niz ivice zelenog velegradskog okeana u aveniji Bretej.

Puštena kroz prostor koliko je vreme nosi, duga ni ceo kilometar, kočoperna pariska arterija raširila se u rasponu između Vojne škole, Invalida, dečje bolnice "Neker" i osvežavajuće populističke oaze ispod nadzemnog metroa na liniji broj 6. Odavde Ajfelova kula, u procepu između Osmanovih tortica, upada pravo u šoljicu kafe.

Prosečen 1680. godine, ulični minjon od sredine 19. veka nosi ime markiza od Fontenea-Trezinjija, sira od Vilbera, sinjora od Breteja, Menil-Šasmartena, Vilnevota i Palezoa, barona od Boatrona i Preija, čuvara pečata kraljičine kuće, Velikog majstora ceremonije Svetog duha i dvostrukog ministra vojnog Luja Petnaestog, Viktora le Tonelija de Breteja, koji je za sve vreme obavljanja svojih različitih funkcija imao lične apartmane u Versajskom dvorcu.

U čuvenoj društvenoj igri "monopol" avenija Bretej je među najskupljima u Francuskoj. U stvarnom životu vredi, možda, i koji cent više. Kvadratni metar stana ovde u proseku košta bar 12.000 evra.

Na privlačnost ove panorame potrošeni su kilometri celuloidne trake. Tim trotoarima hodali su i Žan-Pjer Leo i Klod Žad, uredno začešljani u likovima Antoana Doanela i Kristin Darbon u kultnoj romantičnoj komediji "Ukradeni poljupci", u nizu filmova Trifoa inspirisanog "Ljiljanima u dolu" iz Balzakovih "Studija naravi".

Ko bi posle svega rekao da se parnom stranom Avenije Bretej protezala jedna od pet velikih klanica na periferiji tadašnjeg Pariza, čiju je gradnju, iz higijenskih razloga, naložio lično Napoleon Bonaparta 1810, i koja je, s centralnim trgom pod lipama, uz utrošenih preko tri miliona ondašnjih franaka, otvorena osam godina kasnije, kada je svrgnuti imperator već uveliko čamio na Svetoj Jeleni. Od trenutka puštanja u pogon klanice Grenel, stoku je bilo zabranjeno živu uvoditi u Pariz.

Danas, ovde, sat parkiranja na ulici košta 8 evra. Bez obzira, isparkirava se po francuski, odbijanjem od branika susednih automobila. Golub prelazi van pešačkog prelaza. Zadihana devojka satom meri pulsacije.

STATUA GENERALA

NA trgu, između Crkve Fransiska Havijera iz Navare, saosnivača Jezuitskog reda, za kog rimokatolici misle da je posle Svetog Petra pokrstio najviše ljudi, i otmenog kineskog restorana "Lili Vang", uzdiže se statua velikog generala iz Prvog svetskog rata Šarla Manžena, ispod koje je uklesana njegova čuvena rečenica iz koje može mnogo da se nauči: "Voditi rat, znači napadati". Iz avenije Bretej može, na primer, da se napadne sreća.