Boriću se za svoj vid dok sam živ

U POTPUNOM mraku, neveselom igrom sudbine, živim od Vidovdana 2006. Iako je to posledica greške, više ne krivim nikoga, jer ništa što je bilo ne može da se vrati. Uspeo sam da ostanem psihički čvrst i boriću se da ponovom ugledam svetlost dana, dok god za to postoji i tračak nade.

Ovo, smirenim glasom, kaže Veselin Vujović (53), diplomirani pravnik iz Novog Sada. Tu se, iz rodnog Kotora, doselio početkom juna 2006. i tu je krenula svojevrsna golgota koju i danas prolazi.

- Sedeo sam s prijateljima u bašti kafea i odjednom sam sve oko sebe video trostruko. Pošto to nije prestajalo, obratio sam se lekarima jedne poznate beogradske privatne očne klinike. Operisan sam već sutradan i činilo se da je sve u redu, pošto mi se vid na levom oku vratio - priča Vujović.

Na desno, zbog tada neizlečive katarakte, nije video još od svoje četrnaeste godine. Sada mu je na levom odvojena mrežnjača ponovo spojena sa očnim dnom i poverovao je da će sve biti u redu. U tome uverenju je 28. juna na kliniku otišao da mu izvade silikonsko ulje, ugrađeno prilikom osnovne operacije.

- Tokom "evakuacije" tog ulja je, međutim, došlo do pucanja očnog živca, a bolove koje sam, uprkos lokalnoj anesteziji imao, prosto je nemoguće opisati - priča Vujović.

Gore od toga bilo je to što je ponovo utonuo u potpun mrak koji traje do danas. U narednih mesec dana usledilo je još nekoliko operacija, ali rezultata nije bilo. Hirurg koji ga je operisao se, istina, u njegovu korist odrekao honorara od 1.500 evra, docnije mu je iz Švedske gde živi poslao još 5.000 - ali greška više nije mogla da se popravi.

Vujović se, u međuvremenu, konsultovao i sa mnogo naših i stranih oftalmologa, ali ohrabrenja nije bilo: greške poput one koja je njega koštala vida se dešavaju retko, jednom u 5.000 slučajeva, ali se ipak dešavaju i po pravilu su kobne.

- Ni nadu ni želju da se borim ipak nisam izgubio, pa sam lane saznao za kliniku "Murfins" u Londonu. U slučajevima kao moj, oni ugrađuju takozvano biotoničko oko i kod onih koji su ranije videli to daje rezultat.

U London je poslao dokumentaciju, ali da bi se utvrdilo da li je kod njega ugradnja biotoničkog oka uopšte moguća, neophodan je detaljan pregled na samoj klinici. Za to mu treba 5.000 evra koje sam, međutim, ne može da skupi. On i supruga, kao podstanari, žive od 215 evra njegove penzije i 24.000 dinara pomoći koju dobija kao lice potpuno onesposobljeno za rad.

- Verujući da ću prikupiti taj novac, već sam bio zakazao pregled za 28. januar, ali nisam uspeo i moram sam da ga otkažem - kaže, na kraju, Vujović.

- Ipak, i dalje ne odustajem i nadam se da će biti dovoljno dobrih ljudi da mi pomognu, da ipak odem u London i nastavim svoju borbu da opet progledam.