KUĆA dr Vladimira Glavaša (1834-1909) u starom banatskom naselju Vranjevo, kako se danas naziva deo Novog Bečeja, čuva uspomenu na nesebičnog zadužbinara i dobročinitelja. Ali ne samo to. Ona je svedočanstvo o rodoljubu koji se nikada nije bavio politikom i o advokatu koji se odrekao svih titula da bi bio - paor.

Ovaj doktor prava sa Praškog univerziteta, počasni član Matice srpske, dobrotvor koji je pomagao nacionalnu borbu Srba u Austrougarskoj, ali i svestrano darivao svoje Banaćane, svu imovinu zaveštao je narodu.

Danas je Glavaševa kuća pod zaštitom države. Zahvaljujući preduzimljivim ljudima pretvorena je u muzej. Na radost svih, pokazuje da ne zaostajemo za bogatim nasleđem susednih zemalja i da je Srbija nezaobilazni deo raznolike i bogate evropske tradicije.

Glavašev otac Pavle i majka Persida članovi su imućne svranjevačka porodica, čiji su preci bili srpski graničari Potisko-pomoriške vojne granice. Pošto je Vranjevo bilo glavni centar izvoza žita, mnogi Vranjevčani, među kojima su bili i Glavaševi, obogatili su se trgovinom.

- Među njima bio je i Vladimirov otac koji je trgovao u Požunu (Bratislavi), gde je sina i dao na školovanje. Licej je pohađao 1851, a gimnaziju sledeće dve. Prava je studirao u istom gradu, a doktorirao 30. oktobra 1862. u Pragu. U vreme školovanja družio se sa kasnije slavnim srpskim liričarem Jovanom Jovanovićem Zmajem - iznosi istoričarka umetnosti Vesna Majstorović, konzervator u zrenjaninskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture.

Vladimir Glavaš (1834-1909)

Kad je doktorirao, Glavaš se vratio u Vranjevo, gde je pokušao da se bavi advokaturom. Radio je kratko kao advokat, jer se taj poziv nije slagao sa njegovim moralnim načelima. Posle zatvaranja kancelarije, posvetio se zemljoradnji i od nje živeo do smrti.

- Bio je čestit čovek. Vranjevačku sirotinju pomagao je nemalim prilozima i hranom, ali i nacionalnu borbu Srba na celom balkanskom prostoru. Politikom se nije bavio, ali su u njegovu kuću rado dolazili Svetozar Miletić, Đura Jakšić, slikari Aleksići... Nije se ženio. Novac je ulagao u najstariju kulturnu instituciju Srba, Maticu srpsku, čiji je bio takođe jedan od dobrotvora i počasni član - iznosi Vesna Majstorović.

U istoriji Matice srpske zabeleženo je da je dr Glavaš 1901. za njen rad i izdavaštvo priložio 1.000 kruna. Od 1906. bio je jedan od 99 priložnika, a kao prenumerant na sva Matičina izdanja dobijao je obavezni primerak. Teško bolestan, 1907. obavestio je svog knjigovođu da i te godine pošalje Matici 1.000 kruna i zamolio da ona njemu ne šalje obavezan primerak, već Učiteljskom zboru vranjevačke škole. Umro je u Vranjevu 3. februara 1909. i sahranjen uz velike počasti.

Imovinu sa rodnom kućom zaveštao je Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštini u Vranjevu, a zemljišni i novčani fond namenio školovanju talentovanih đaka. Kuća je podignuta u prvoj polovini 19. veka, nalazi se u zaštićenoj prostorno-Kulturno istorijskoj celini "Stari centar Vranjeva" i predstavlja jedan od malobrojnih primeraka bogatije građanske kuće toga perioda u Banatu. Sagrađena je u stilu pojednostavljene varijante klasicizma, ali decenijska nebriga ostavila je dubok trag.

Glavaš potpisuje ugovor o poklonu, porodičnu imovinu i kuću ostavlja SPC i Vranjevčanima

- Zbog neodržavanja, Glavaševa kuća bila je oronula, ali je 2006. lokalna samouprava Novog Bečeja rešila da je obnovi i pretvori u spomen-muzej. Konzervatorsko-restauratorski radovi obavljeni su prema projektu naših stručnjaka - ističe arhitekta Spomenika Urošević iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Glavaševa rodna kuća pretvorena u muzej

Glavaševa kuća otvorena je za javnost 16. februara 2009. godine, na 100-godišnjicu njegove smrti.

- Najveći i najraskošniji je primaći ili gostinski salon. U spavaćoj sobi izložen je nameštaj iz dvorca "Sokolac", a u momačkoj nalazi se zidna peć sa porcelanom i nameštajem sa Dalekog istoka. Tu je i prostorija posvećena znamenitom srpskom kompozitoru Josifu Marinkoviću, kao i soba koja oslikava život i običaje starih Vranjevčana - objašnjava inženjer Dragan Rauški, koji je učestvovao u projektu.

Kuhinja s kraja 19. veka sa ozidanim starinskim šporetom

Zbirka muzeja Glavaševog legata neprekidno se obogaćuje poklonima meštana. Posetioci sada ovde mogu da vide berberski salon, kolarsku radionicu, bačve u vinskom podrumu koje su izradili majstori iz Vranjeva pre skoro dva veka. Tu je i starinska peć, šporet, stari kanabe, ogledala, šifonjeri... Nekada davno, stvarni ljudi koristili su ove stvari. Sve je opipljivo i nadohvat ruke...

Zahvaljujući Glavaševoj kući, kao u nekom vremeplovu, posetioci novobečejskog muzeja mogu da se vrate čitav vek unazad.

PRVO SEOSKO PROFESIONALNO POZORIŠTE

VRANjEVO se intenzivno razvijalo od osnivanja, sredinom 18. veka, zahvaljujući centru za utovar žita na Tisi. Sredinom 19. veka doživljava kulturni vrhunac. Ovde je pozorište osnovano 1860, a Srpska čitaonica redovno je radila od 1879. Napretku Vranjeva posebno je doprineo Jovan Knežević Caca (1818-1863), koji je osnovao prvo srpsko profesionalno pozorište u selu, a u kojem su svi članovi bili plaćeni! Vranjevčanka Draginja Ružić Popović (1834-1903) bila je prva srpska profesionalna glumica, a filozof i istoričar dr Jene Sentklaraji (1843-1925) naučnik i akademik svetskog glasa.

BRIJAO, ŠIŠAO I VADIO ZUBE

VRANjEVAČKA familija Jager darivala je muzeju kompletnu berbenicu s kraja 19. veka. Sve je originalno - od raznih britvi, kožnih oštrača, bočica sa kolonjskom vodom, pa do ogledala od brušenog stakla, stolica na kojima se moglo podešavati uzglavlje... Deo inventara je i paravan iza koga se nalazi umivaonik sa rezervoarom za vodu, držač za novine, kalendar... kao da je sve spremno za prepodnevno brijanje... Na zidu je i majstorsko pismo. Majstor nije bio običan berberin, imao je dozvolu i da izvadi pokoji zub, na šta jasno ukazuje mesingani disk na berberskoj reklami.

Berbernica