EKSPLOZIJA na vrhu Rtnja 1992. do temelja je srušila kapelu posvećenu Svetom Georgiju Pobedonoscu koju je Greta Minh 1932. podigla u spomen na tragično stradalog supruga Julijusa. Pohlepa tragača za zlatom uništila je spomenik ljubavi koji je istovremeno bio zavetni kamen odanosti porodice Minh srpskom narodu, vidljiv od Avale do Stare planine.

Julijusov otac Samuilo doselio se iz Moravske, u tadašnjoj feudalnoj Austrougarskoj, polovinom 19. veka. Mala slobodarska Srbiji bila je za njega obećana zemlja, u kojoj je kao i mnogi drugi imigranti postao bogat i ugledan građanin.

- Minhovi su Jevreji koji su iz ljubavi prema narodu koji ih je prihvatio odlučili da postanu Srbi - kaže Vesna Nikolić, istraživač sudbine velike porodice čije je postojanje bukvalno izbrisano posle Drugog svetskog rata. - Potomci Minhovih koji žive od Meksika do Afrike, i danas čuvaju predanje o Srbiji. Pokojni gospodin Pavle Minh, koji je davne 1941. pobegao iz okupirane Srbije i život proveo u Izraelu, uvek je govorio da je Srbin. Umro je gledajući sliku Rtnja.

Ono što je za Arčibalda Rajsa bio Kajmakčalan i kapela u kojoj je sahranjeno njegovo srce, to je za Minhove bio Rtanj i hram Svetog Georgija. Tu duboku vezu stvorio je mladi Julijus Minh početkom 20. veka, kad je ubedio oca Samuila, osnivača čuvene paraćinske štofare, da mu da novac za istraživanje uglja u podnožju planine. Kad su otkrivena velika ležišta, Julijus je odlučio da u planinskoj pustoši otvori rudnik i podigne grad. Doveo je iskusne strane rudarske stručnjake koji su s radnicima iz okolnih sela iskopavali prve jame, gradili malu termoelektranu i stanove za rudare. Julijusovo zdravlje je bilo ozbiljno narušeno kad su prve volovske zaprege natovarene ugljem krenule 1904. iz male rudarske varoši Rtanj ka Paraćinu. Vizionar je završio u sanatorijumu za tuberkulozne u Julijskim Alpima, gde se zaljubio u svoju bolničarku Nemicu Gretu. Venčali su se i došli na Rtanj, u Julijusovu kuću uz rudarsku koloniju. Vredna Greta je uzela stvar u svoje ruke i od garave industrijske naseobine napravila cvetni vrt, doslovno, o čemu i danas svedoče ostaci botaničke bašte. Za sve rudarske porodice napravila je socijalne karte, i zahvaljujući njoj više nije moglo da se desi da deca rudara ostanu gladna, gola i bosa.

Kapelu na vrhu Rtnja su srušili tragači za zlatom 1992.

Kad je pored Rtnja 1912. konačno stigla pruga, redovna veza sa svetom, izgledalo je da mukama konačno dolazi kraj, ali iste godine izbijaju balkanski ratovi, na koje se nadovezuje Veliki rat. Stari rudari sećali su se kako je tih godina Greta vozila čeze sa mlekom u paraćinsku bolnicu i obilazila srpske ranjenike. Minhovi nisu želeli da se pozovu na austrugarsko ili nemačko poreklo imena 1915. kad je Makenzenova ofanziva slomila odbranu Srbije.

- Sa ostalim Srbima otišli su u izbeglištvo iz koga su se vratili tek 1918. i zatekli užas - kaže Vesna Nikolić. - Okupatori su opljačkali, razorili i zapalili Rtanj, a rudnik su potopili. Greta i Julijus su bez premišljanja počeli da rade na oživljavanju grada i kopova. Nažalost, nisu mogli da imaju decu, ali su sve rudarske mališane gledali kao svoje. Greta im je bila druga majka, na njenu inicijativu u Rtnju su otvoreni osnovna i srednja škola, bolnica, sokolski dom i prvi bioskop u ovim krajevima.

Kad je 1931. Julijus umro pod nerazjašnjenim okolnostima u Beogradu, navodno izvršivši samoubistvo, Greta je platila rudare da podignu kapelu na vrhu Šiljak, ali velikom poduhvatu masovno su se pridružili stanovnici sela pod Rtnjem. Na planinski vrh, visok 1.565 metara brzo su izneli tone kamenih kvadera, peska, cementa i kreča i za godinu dana podignuta je monumentalna kapela Svetog Georgija. Rudnik je nastavio da radi pod upravom Grete i Julijusove braće Adolfa i Aleksandra, do 1941. kad je Nemačka okupirala Srbiju. Neki od Minhovih su ubijeni, neki su pobegli, a neki su se sakrili.

- Nemici Greti okupatori nisu pretili, ali ona je napustila rudnik i kuću - kaže Vesna Nikolić. - Otišla je kod porodice Radenković u selo Ilino, gde je sakrila Sofiju, jednu od Julijusovih sestara.

Na 1.565 metara za 365 dana nikla monumentalna kapela

Posle rata je nova vlast za upravnika rudnika dovela Franca Mačeka, koji je zabranio Greti čak i da stanuje u svojoj kući. "Rudarska majka" bi umrla kao beskućnik da je nisu ponovo prihvatili Radenkovići. Kad je umrla, Maček je zabranio rudarima da odu na njenu sahranu.

- Gretine ostatke kasnije je preneo Julijusov brat Aleksandar u porodičnu grobnicu Minhovih na beogradskom Novom groblju, koja izgleda kao ulaz u rudnik, s krstom na vrhu. Njihova želja bila je da budu sahranjeni kao Srbi - otkriva Vesna Nikolić.


VASKRSLE USPOMENE

POSLE gašenja rudnika 1968. prvobitno stanovništvo Rtnja se osulo u potrazi za poslom i počele su prve provale i kopanje u kapeli. Pohlepni tragači su 1992. eksplozivom razorili hram, ali ne i uspomenu na plemenite Gretu i Julijusa. Nedavno su poštovaoci Minhovih stavili na mesto srušenog oltara veliki krst, koji je postao obavezno mesto hodočašća mnogobrojnih ljubitelja prirode koji posećuju Rtanj.