Živimo u dužničkom ropstvu

ŽIVIMO u dužničkom ropstvu! Ne znam kako smo živi. Nikako drugačije ne mogu da opišem agoniju koju od 2008. godine proživljavamo brat Petar (24), majka Fatija (58) i ja. Sve to je sa nama preživljavao i otac Goran. Dok je mogao. Ali, on je, nesrećnik, siguran sam, zbog svega što je doživeo od izvršitelja i bankarskih službenika, preminuo sredinom 2014. u 56. godini.

Ovako Aleksandar Ivić (29) iz Novih Banovaca opisuje muke svoje porodice zbog kredita koji je 2008. godine, u švajcarskim francima podigao njegov otac, a oni "nasledili" otplaćivanje. A, kredit je podigao da bi sačuvao imovinu koja je bila pod hipotekom jer je prijatelju bio - žirant!

- Kako se ispostavilo, prijatelj nije mogao da otplaćuje kredit, pa su izvršitelji početkom juna 2007. godine došli po svoje, odnosno po našu kuću i kompletno imanje - priča Aleksandar. - Tada smo na kućnom pragu doživeli prvu u nizu nemilih scena. Oca, koji je bio na štakama zbog povređene noge, izvršitelji su najpre vređali, a potom i nasrnuli na njega. Kada smo ih sprečili da ga pretuku, otac je pozvao banku i zatražio da ga sutradan prime nadležni službenici.

Da bi sprečio da im banka oduzme sve što imaju, otac se, po rečima našeg sagovornika, dogovorio s bankom.

- Napravljen je reprogram duga tako što je tata podigao kredit od 45.000 švajcarskih franaka da bi od banke otkupio svoju kuću, plac sa okućnicom i njivu - priča Aleksandar. - Dok je bio živ, od invalidske penzije i sredstava koja je dobijao za tuđu negu i pomoć, rate je plaćao na vreme iako je mama izgubila posao, a brat i ja nismo radili. Otac je u međuvremenu oboleo od dijabetesa, potom je imao i moždani udar. Preminuo je jula 2014. godine.

Od stresa i svega proživljenog, po rečima našeg sagovornika, razbolela mu se i majka. A, on i njegov brat Petar, radeći preko omladinske zadruge, otplaćuju kredit. Po Aleksandrovim rečima, to nije problem, jer se kredit koji su "nasledili" mora vratiti, ali sve ove godine, veli, "boli ih i vređa bahatost i bezdušnost izvršitelja i bankara".

- Posle ostavinske rasprave, iz banke su nas obavestili da prekidaju ugovor o reprogramu koji su potpisali sa tatom i jednog dana "iz vedra neba", u kuću su nam ponovo banuli izvršitelji - kaže Aleksandar. - Tražili su da se iselimo, jer i kuća i imanje sada pripadaju banci. Bili su vrlo arogantni i uporno tvrdili da brat i ja, kao očevi naslednici u njihovim papirima - ne postojimo! Zamislite, mi stojimo ispred njih, a oni kažu da ne postojimo.

Bilo je stani-pani, ali naš sagovornik i njegov brat nisu želeli da banci predaju svoju kuću i imanje u Novim Banovcima.

- Jedva smo ih namolili da nas sa svom našom dokumentacijom i izvodima iz matičnih knjiga rođenih prime u banci - objašnjava Aleksandar. - Rekli smo da ćemo mi da vraćamo očev kredit i oktobra prošle godine potpisali novi reprogram od 31.825 švajcarskih franaka. Sada, praktično, po drugi put svoju imovinu otkupljujemo od banke. Vraćaćemo taj kredit kako znamo i umemo, ali svoju imovinu banci - ne damo.

Ilustracija Gorana Divca

BANKE NE TRAŽE ŽIRANTE

Banke više ne traže žirante kada odobravaju kredite, već koriste druga sredstva obezbeđenja. To su pre svega hipoteka, ako se uzima stambeni ili zajam za adaptaciju, kao i kod poljoprivrednih pozajmica. Nekretnine ili druga nepokretna imovina može da se stavi pod zalogu i kod većih gotovinskih kredita.

Poučeni iskustvom odranije, danas niko od građana neće da bude žirant, ni rođenom bratu, a kamoli prijateljima ili daljoj familiji. Jemci imaju iste obaveze po kreditu, kao i sami nosioci zajma. Dakle, ako korisnik pozajmice prestane da je vraća, obaveze prelaze na žiranta. Neke banke su posle 2011. godine žirante zamenile drugim sredstvima obezbeđenja, pre svega menicama i hipotekama. Tako su se mnogi rasteretili i stvorili sebi prostor da se zaduže, jer žirant praktično ne može da koristi zajam. Naime, rata kredita za koju je jemac se tretira kao kreditna obaveza i ulazi u njegovu kreditnu sposobnost.