MEDICINSKA nau­ka u Srbiji rođena je pre 95 godina, kad su započela predavanja i vežbe anatomije na tek osnovanom Medicinskom fakultetu u Beogradu, kaže prof. dr Branislav Filipović, aktuelni upravnik Instituta za anatomiju. Prvo predavanje u srpskoj prestonici s desetkovanim stanovništvom, razrušenoj i opljačkanoj u Velikom ratu, održao je 19. decembra 1920. dr Niko Miljanić. On je napustio karijeru u Parizu da bi bio predavač budućim srpskim lekarima u sali Kapetan-Mišinog zdanja, koja je još nosila ožiljke od austrougarskog bombardovanja.

Anatomski institut u potpunosti je počeo da radi u proleće 1921. kad su u zgradi Vojne bolnice studenti pod rukovodstvom dr Miljanića počeli samostalno seciranje ljudskog tela. Mladog stručnjaka su legendarni srpski lekari, prosvetitelji i osnivači fakulteta dr Milan Jovanović Batut i dr Jovan Subotić doveli iz Francuske da stvori temeljni Zavod za anatomiju praktično ni iz čega. To je bila još jedna velika avantura neobičnog naučnika i patriote, koji je tri puta prekidao studije medicine, da bi kao srpski dobrovoljac učestvovao u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. Posle sloma 1915, u Parizu je nastavio da radi kao ratni hirurg i asistent najboljim profesorima.

Posle rata je bez premišljanja ostavio karijeru u Francuskoj da bi u razorenoj Srbiji studentima otkrivao tajne anatomije, temeljne medicinske nauke.

- Dolazak profesora Miljanića je bio presudan za početak rada Medicinskog fakulteta u Beogradu - kaže prof. dr Filipović. - Naime, njegov kolega dr Drago Perović, s kojim je dogovoreno da bude profesor anatomije, u poslednji trenutak je odbio da iz Zagreba dođe u Beograd. Bilo je to veliko razočaranje, jer bez katedre anatomije fakultet nije mogao da radi. Dolazak dr Miljanića iz Pariza bio je spasonosan za našu medicinsku nauku.

O stvaranju Medicinskog fakulteta u obnovljenoj Srbiji raspravljalo se se još u 19. veku, ali prevagnulo je mišljenje da država nema dovoljno stručnjaka, novca i opreme da pravi tako ozbiljnu instituciju. Nisu se žalila sredstva za školovanje stipendista u inostranstvu koji su posle povratka u Srbiju bili ne samo dobri lekari, već i prosvetitelji, prenosioci evropske civilizacije. Posle pobedonosnih balkanskih ratova odlučeno je da Srbija 1915. osnuje Medicinski fakultet u Beogradu, ali se to nije ostvarilo zbog izbijanja rata. Anatom dr Perović, briljantni bečki đak, rodom Trebinjac, s kojim je dogovoreno da bude jedan od osnivača srpskog medicinskog fakulteta, ostao je u Austrougarskoj i 1918. je u Zagrebu stvorio anatomski institut. Kad je Srbija pobedila obećao je da će doći da stvara fakultet u Beogradu, ali je ponovo odustao. Ispostavilo se da je obrazovanje lekara u Srbiji političko pitanje. Političari iz Hrvatske bunili su se protiv trošenja budžeta Kraljevine SHS za visokoškolsku i naučnu ustanovu u Beogradu. Kad je dr Miljanić 1920. osnovao Anatomski institut i time pokrenuo Medicinski fakultet, njegovi protivnici su u Skupštini SHS pokrenuli pitanje njegovog ukidanja.

- Neki su glasno tvrdili da je za potrebe zemlje dovoljan Medicinski fakultet u Zagrebu - zabeležio je prof. dr Radoje Čolović, akademik i predsednik Srpskog lekarskog društva. - Parlamentarna komisija, formirana u leto 1921. godine, iznenada je posetila Anatomski institut, tada jedinu instituciju Medicinskog fakulteta u Beogradu, i, kako kaže prof. Miljanić, zatekla "preko 200 mladih ljudi, koji su radili kao pčele, puni oduševljenja za svoj budući poziv", tako da je "Institut učinio na komisiju tako povoljan utisak da je njen izveštaj ispao najpovoljniji za naš mladi fakultet".

Tako je zahvaljujući Anatomskom institutu opstao Medicinski fakultet u Beogradu, san generacija srpskih lekara, patriota i prosvetitelja, koji su od vremena kneza Miloša napuštali udoban život i karijeru u Evropi i kretali u avanturu obnove Srbije.

PIONIRI ZDRAVSTVA I PROSVETE

Medicinski fakultet u Beogradu nastao je oko Zavoda za anatomiju, koji su 1920. stvorili dr Niko Miljanić i njegovi saradnici, a da nisu imali ni zgradu za ovu temeljnu naučnu instituciju. Današnji ugledni Institut za anatomiju Medicinskog fakulteta u Beogradu smešten je u zgradi koja je izgrađena 1928, zahvaljujući pionirima srpske medicine. Današnji stručnjaci Instituta predaju na najuglednijim stranim univerzitetima i objavljuju radove u najpoznatijim stručnim časopisima. Povodom 95 godina rada biće objavljena monografija Instituta u kojoj će biti pomenuti našoj javnosti nepoznati tvorci i heroji srpske medicinske nauke i prosvete


.