Pisac i muzičar sa stetoskopom

ALEKSANDAR Dikić (37) neobičan je lekar, nesvakidašnji radio i TV voditelj, zaljubljenik u istoriju, pisac i muzičar. Ovaj doktor, specijalista urgentne medicine, magistrant kardiologije i uskoro doktorand medicinskih nauka, u slobodno vreme kada se ne bavi hitnim slučajevima u somborskoj bolnici, gde radi već sedam godina - izučava istoriju Srba 18. i 19. veka i objavljuje istorijske tekstove. Njegova prva knjiga "Nastanak i nestanak jedne države", koja je nedavno svečano predstavljena, objavila je "Prosveta".

Kako dr Dikić kaže, kao melem i kao opuštanje od teških slučajeva na poslu, svo slobodno vreme ispunjavao je izučavajući prošlost i aktuelnu političku pozornicu. Kada se nije bavio povredama, ranama, teškim zdravstvenim stanjima, sakupljao je podatke o novijoj srpskoj istoriji. Tražio u njima istorijske paralele sa 19. vekom.

- Zaintrigirao me je Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti SANU, napisan pre tačno tri decenije i nikada završen - kaže dr Dikić. - Taj je dokument, čiji su delovi prvi put objavljeni u "Večernjim novostima", izazvao mnogo polemika u javnosti i koji je optuživan kao politička platforma raspadu druge Jugoslavije. Moja prva knjiga bavi se time i činjenicama u vezi sa tim dokumentom, koji je zapravo upozoravao na ono što će se samo nekoliko godina kasnije i dogoditi.

Po njegovim rečima, ovo je tek jedna među srpskim istorijskim zabludama kojima namerava da se bavi u budućim knjigama.

-Akademici te 1985. godine u Memorandumu nisu bili za razbijanje Jugoslavije, već za demokratizaciju društva i pretvaranje Jugoslavije od partijske u funkcionalnu zajedicu - kaže naš sagovornik. - Bavi se takođe inferiornim položajem Srbije u odnosu na druge republike. Akademici su upozoravali da je Srbija zakonom iz 1974. godine podeljena na tri dela i da su Srbi na Kosovu potpuno nezaštićeni, a u Vojvodini obespravljeni. Upozoravali su da će eventualnim raspadom države najgore proći srpski narod, jer svaki četvrti Srbin živi van matice.

DOKTORSKI SASTAV BEND

ZAVRŠIO sam osnovnu muzički školu za harmoniku, studije sam proveo svirajući gitaru, a kolega dermatolog iz Somborske bolnice me pozvao da sviram u njegovoj grupi klavijature - kaže Aleksandar.

- Nešto pre toga sam kupio klavijature da se podsetim sviranja na dirkama. Nije mi bilo teško da naučim deonice za koje mi je kolega dao note. Sa njima sam 2009. godine pobedio na Zaječarskoj gitarijadi, a naredne godine smo svirali u revijalnom delu. Osim nas dvojice lekara, u bendu je i bubnjar bio iz bolničke branše - vozač kola Hitne pomoći.